Internet portal o vinima Srbije

DIREKTNO SA EWBC – IZMIR (TURSKA) 09.11.2012.

DIREKTNO SA EWBC – IZMIR (TURSKA) 09.11.2012.

Po prvi put od postojanja EWBC konferencije, Srbija se pridružila spisku od 40 zemalja koje su zastupljene na ovoj najznačajnijoj svetskoj konferenciji vinskih novinara, pisaca blogova i urednika društvenih medija u domenu vinske industrije i kulture, vinskih kritičara i eksperata.

EWBC (European Wine Bloggers Conference) je po prvi put održan 2008. godine u regiji La Rioja (Španija) sa ciljem da uspostavi mrežu za globalnu komunikaciju o vinima i širenje vinske kulture, uticanje na poboljšanje industrijskih standarda i omogućavanje efikasne razmene ideja. Od tada, ova konferencija se svake godine održava u nekoj evropskoj zemlji. (Više informacija o EWBC konferenciji http://ewbc.vrazon.com/  ). Do sada, Srbija nije učestvovala, a od zemalja iz regiona, Hrvatska i  Mađarska su bile zastupljene dva puta, dok su učesnici iz Austrije prisustvovali tri puta na dosadašnjim konferencijama.

Srbiju su ove godine predstavljali Tomislav Ivanović, autor web portala vinopedia i Dušan Jelić, menadžer socijalnih mreža (Facebook, Twitter) Wines of Balkans.

Od 2008. godine do danas, ova konferencija je prerasla u događaj na koji svi oni koji nešto znače u svetu vinskog novinarstva, kritike, blogosfere prosto moraju doći.. A 300 učesnika ovogodišnje konferencije dolaze sa svih strana sveta – od Kine i Južne Afrike do SAD i Argentine.

Turska je kao domaćin uložila znatne napore i sredstva da se predstavi kao vinska zemlja i da učesnike konferencije upozna sa svojim vinima i autohtonim sortama grožđa. A svakako, Turska se može podičiti svojom istorijom gajenja vinove loze i brojem autohtonih sorti grožđa. Zanimljiv je podatak da je Turska šesta zemlja u svetu po proizvodnji grožđa sa više od 4 miliona tona, ali se od te količine samo 2% koristi za pravljenje vina. Godišnja potrošnja vina po stanovniku iznosi 1 litar.

Boravak na EWBC je bio odlična prilika da se upoznamo sa vinima iz Turske koja sa teškoćom pronalaze svoj put do potrošača ponajviše usled jako visokih cena. Naime, u Turskoj je alkohol opterećen visokim porezima i akcizama, tako da boca vina u proseku košta od 15-20 EUR. U restoranima, to isto vino može dostići cenu i do 60 EUR. Skupo čak i za turiste!!! Po svoj prilici, vino se u restoranima najčešće pije uz poslovne ručkove i večere kada troškove snosi firma…

Program konferencije se može podeliti na tri celine: Masterclass radionice na kojima se učesnici mogu upoznati sa vinima iz Turske i najzastupljenijim sortama grožđa, tehničke radionice i predavanja vezana za unapređenje funkcionalnosti websajta, bloga ili profila na socijalnim mrežama i stručna predavanja iz oblasti online komunikacija i marketinga u vinskoj industriji.

Prvog dana konferencije, 09.11.2012. godine, Džoel Batler, Master of Wine, je održao Masterclass radionicu sa vinima od autohtonih turskih sorti grožđa. Džoel je autor knjige “Divine Vintage” u kojoj je istražio kako je vino postalo središte duhovnog života čovečanstva. Istražujući Stari i Novi Zavet, Džoel je prešao 7000km po Bliskom istoku i biblijskim zemljama da bi otkrio kako je praksa pravljenja vina tokom milenijuma transformisala drevni Bliski istok i kakav je uticaj ona ostavila na današnje religijske rituale i običaje. Na radionici, Džoel je predstavio autohtone turske sorte koje su uprkos komplikovanom izgovoru ostavile upečatljiv utisak zahvaljujući karakteru vina i raznovrsnosti stilova. Ta raznovrsnost se može delom pripisati i činjenici da je na zapadu Turske zemljište pretežno sačinjeno od krečnjaka, centralni masiv Anatolije je vulkanskog porekla, a mestimično se javlja i crvenica (terra rossa). Takođe, najbolji vinogradi se nalaze na nadmorskoj visini od 700-800 metara.

Od turskih autohtonih sorti, ovde ćemo vam predstaviti sledeće:

- Emir – zasadi pod ovom belom sortom se nalaze najvećim delom u okolini Nevšehira u Kapadokiji. Sam naziv sorte (emir=gospodar, vladar) ukazuje da je u prošlosti ovo grožđe bilo često zastupljeno na trpezi lokalnih vladara. Ovo vino karakteriše mineralnost i naglašene arome citrusa i zelene jabuke. Kiseline su naglašene. Obično se u njegovoj proizvodnji ne primenjuje malolaktička fermentacija i ne odležava u hrastovoj buradi. Stoga će vas ovo vino neizostavno podsetiti na našu smederevku.

-Narince (narinđe) – turska verzija sorte sovinjon blan. Generalno, vina od ove sorte mogu bez problema da odležavaju 5-7 godina zahvaljujući dobrim kiselinama. Ovo je još jedna sorta iz Anatolije, i u Turskoj vinari često vina od ove sorte čuvaju u hrastovim buradima.

-Kalecik Karası (kalećik karasi) – Kalecik je malo selo u Anatoliji 65km udaljeno od Ankare i u centru sela se nalaze ruševine drevne tvrđave. U prevodu, Kalecik Karaci znači “crno grožđe iz male tvrđave”. Po svojoj divnoj boji, ovo vino najviše podseća na crni burgundac ili nebiolo. Vina od ove sorte imaju izuzetan identitet i karakter kao i divne meke tanine, stoga ne čudi što je u Turskoj brzo steklo veliku popularnost kod potrošača.

-Öküzgözü (okuzgozu) – Iako vrlo teška za izgovor, ova sorta čije ime u prevodu znači “bikovo oko” (pošto krupne crne bobice podsećaju na oko bika) je dosta zastupljena u turskim vinogradima. Vina od ove sorte karakterišu naglašene kiseline, nizak-do-srednji nivo alkohola i srednje telo sa voćnim aromama maline, višnje i nara, što ga čini laganim pitkim vinom.

Tokom čitavog trajanja konferencije, na petom spratu hotela Swissotel Grand Efes u Izmiru ( http://www.swissotel.com/hotels/izmir/  ) su najznačajnije turske vinarije učesnicima konferencije predstavili svoja vina. Probali smo vina većine vinarija, ali nas je svojim vinima najviše impresionirala vinarija Paşaeli. Kao što kažu da vina u stvari odslikavaju karakter vinara, tako i u vinima iz vinarije Paşaeli možete prepoznati karakter vlasnika Seyit Karagözoğlua. Seyit je pravo lice moderne Turske – razgovor sa njim prosto zrači erudicijom, smirenom duhovnošću i intelektom. Čovek modernih shvatanja i manira, sa odličnim poznavanjem stranih jezika, a s druge strane i sa dubokim poštovanjem i ponosom na istorijsko nasleđe Turske. A upravo takva su i vina koja pravi – uz primenu modernih tehnologija stvorena su vina od turskih autohtonih sorti sa izraženim identitetom, koja će se dopasti i današnjem probirljivom potrošaču.

Vina iz vinarije Paşaeli se prave i od lokalnih i od internacionalnih sorti, mada moram priznati da sam lično bio opčinjen vinima od lokalnih sorti. Naročito belim vinom od sorte yapincak (japinćak) koje se odlikuje mineralnošću i suptilnim cvetnim notama.

Sorta Çalkarası (ćalkarasi) sve više stiče reputaciju u Turskoj kao sorta za pravljenje rozea. Prvo smo probali Paşaeli Blush, roze napravljen od 90% sorte Çalkarası i 10% sorte Karasakiz. Najlakše bi ga bilo opisati kao vino voćnih aroma jagode i maline koje bi odgovaralo ukusu srpskih potrošača. Potom nas je vlasnik vinarije Paşaeli iznenadio i rozeom intenzivnije boje, napravljenim od 100% sorte Çalkarası, kod kog je maceracija trajala 14 sati. Time je dobijena tamnija boja rozea koja nalikuje boji srpske ružice. U svakom slučaju, savršeno bi se slagalo uz turski šiš-kebab i ostale specijalitete sa roštilja.

Stoga, kad sledeći put budete putovali u Tursku na letovanje, toplo vam preporučujemo da na vinskim kartama hotela i restorana u gradovima Antalija, Bodrum, Češme ili Istanbul potražite i vina iz vinarije Paşaeli.

Na svečanom otvaranju konferencije, učesnike su pozdravili Andrew Jefford (engleski novinar, radio voditelj, pisac tekstova i knjiga o vinu, kolumnista vinskog časopisa Decanter), Randall Grahm (pisac i vlasnik vinarije Bonny Doon Vineyard iz Kalifornije) i Christian Payne (profesionalni fotograf i social content creator).Andrew je koristeći slikovito naziv ovogodišnje konferencije “Source (Izvor)” opisao ukratko kako jedan blog odnosno websajt o vinima treba da izgleda:”Kao i izvor, oni ne smeju da presuše i treba da ostanu nezagađeni”.

 

Nakon tehničke radionice vezane za rad sa WordPressom i o uređivanju blogova i websajtova, imali smo priliku i da na predavanju koje je držao Dr Maurizio Ugliano, direktor enoloških istraživanja u kompaniji Nomacorc, razmotrimo ulogu kiseonika u procesu proizvodnje vina i uporedimo različite tipove zatvarača/čepova u zavisnosti od njihove sposobnosti propuštanja kiseonika u bocu čime oblikuju senzorni profil i stil vina. Obzirom da je sorta sovinjon blan naročito osetljiva po pitanju nivoa izloženosti kiseoniku, dobili smo i odgovor zašto vina od ove sorte na Novom Zelandu uvek pune u boce sa screw cap zatvaračem jer samo na taj način mogu da ga sačuvaju od negativnih efekata kiseonika.

Nakon završetka oficijelnog dela konferencije planiranog za prvi dan, sve učesnike je čekalo iznenađenje – večera na mestu koje su organizatori vešto skrivali do samog trenutka polaska. Ispred hotela su učesnike čekali autobusi koji su učesnike poveli na tri lokacije izvan Izmira.

Jedno od tih skrivenih mesta je bio Isabey Winehouse – restoran i vinska kuća smeštena u vinogradima vinarije Sevilen. Večera u divnom ambijentu uz specijalitete turske kuhinje uparene sa turskim vinima.