Internet portal o vinima Srbije

MOŽE I MORA DRUGAČIJE

MOŽE I MORA DRUGAČIJE

Kako dalje?  Juče je kao grom iz vedra neba stigla vest da je festival vina, gastronomije i vinskog turizma Mediteraneo zakazan za 15. i 16. novembar 2014. godine otkazan zbog lošeg zdravstvenog stanja organizatora. Sam organizator se lično najiskrenije izvinjava svim saradnicima i prijateljima.Mogu i moram imati puno razumevanje za objašnjenje i neću ovde eksploatisati moguće tvrdnje da organizator nije uspeo da zatvori finansijsku konstrukciju festivala, da nije uspeo da privuče dovoljan broj zainteresovanih vinarija, itd, itd…

Već godinama radim u stranim kompanijama u kojima se primenjuje sistem upravljanja projektima, tako da su mi dobro poznati principi i rizici u upravljanju projektima i procesima. Organizovanje ozbiljnog festivala vina koji pri tom ima ambiciju da bude regionalni svakako jeste projekat i uključuje sve korake počev od jasnog definisanja ciljeva, SWOT analize pa do metodologije merenja uspeha. Takav projekat zahteva i dobar projektni tim.

Nažalost, svi možemo videti da je pri organizaciji festivala napravljena početnička greška koju bi u startu svaki menadžer projekta izbegao – projekat ne čini jedna osoba, jer onda uspeh projekta zavisi samo od jedne osobe. Rizici za uspeh projekta se koncentrišu, a cilj je da se mogući rizici što više ublaže i rasporede na što više učesnika kako bi i njihov efekat bio blaži. U upravljanju projektima ne važi pravilo: Projekat, to sam ja… odnosno, na našem primeru: Vinski festival, to sam ja. Tako nešto je mogao da kaže samo Luj XIV (L’etat c’est moi) ali valjda smo od tog vremena nešto i naučili…

Projekat se definiše u fazama i međukoracima, i neuspeh u jednoj fazi nikad ne sme da ugrozi čitav projekat. Još jedna greška organizatora koja ukazuje da svi koraci u projektu nisu bili dobro osmišljeni i sagledani pre početka projekta.

Čak i prilikom neuspeha u implementaciji projekta ili nekog njegovog dela, menadžer projekta priprema izlaznu strategiju: spisak aktivnosti koje će moguću štetu smanjiti na najmanju moguću meru. Nažalost, još uvek nismo videli da je iskomunicirana bilo kakva aktivnost koja proističe iz izlazne strategije u organizaciji festivala… Pitam se da li su informisani vinari i učesnici koji su pretpostavljam već uplatili kotizaciju za učešće na festival i da li će dobiti neku nadoknadu uz povraćaj novca za kotizaciju…

Ja sam veliki zagovornik rada na bazi projekata jer je to upravo ono što generalno Srbiji treba – da napokon prestanemo sa ad hoc planiranjem i reagovanjem na situacije tek kad se dogode umesto da unapred pripremimo odgovarajuću reakciju, zatim da prekinemo praksu haotične organizacije i ne ostavljamo utisak amatera koji se slučajno našao u nekom poslu. Ovakav način gerilskog delovanja, bez planiranja i bez pripreme za sve moguće scenarije ostavlja vrlo lošu sliku ne samo o organizatoru, već posledično i na sve predstavnike vinske scene Srbije.

Ova godina je bila jako uspešna za srpske vinare… Osvojene su visoke nagrade na svim važnim svetskim takmičenjima, u proteklih godinu dana su značajna lica svetske vinske scene dolazila u Srbiju da upoznaju lokalne vinare i probaju vina iz Srbije, naši vinari su počeli da se pojavljuju na svetskim vinskim dešavanjima… Slika o modernom vinarstvu Srbije se probija izvan granica Srbije.

Na Mediteraneo su bili pozvani kao učesnici priznati vinski eksperti (uljučujući i neke iz SAD). Možda kod nas ljudi nemaju osećaj ali kalendar vinskih dešavanja u Evropi i svetu je prenatrpan i sve manifestacije i festivali se planiraju na početku godine. Zamislite da vam organizator u poslednjem trenutku otkaže poziv na festival tamo negde u Srbiji. A pri tom ste možda otkazali učešće negde drugde preko sveta da biste tog dana bili u Beogradu sa lokalnim vinarima i ljubiteljima vina.. Da li ćete se uzbuditi naredni put kad opet dobijete poziv iz Srbije da učestvujete na nekom njihovom vinskom dešavanju? U normalnom svetu, svi pozvani učesnici bi dobili nadoknadu organizatora za otkazivanje učešća na festivalu (i to treba da bude takođe ukalkulisano kao budžet u izlaznoj strategiji).

Vinari, kako lokalni tako i oni iz regiona, se takođe osećaju prevareno. Manifestacija koja se najavljivala kao profesionalni događaj završila je kao amaterski događaj i otkrila sve slabosti u organizaciji koje su i dovele do otkazivanja usled lošeg zdravstvenog stanja organizatora.

Ljubitelji vina i vinska publika koja je planirala doći na festival tokom vikenda takođe su oštećeni. Oštećeni jer je povereno poverenje poljuljano – kome treba verovati u našem vinskom svetu kad i ono što izgleda spolja gladac, ispostavi se da organizaciono ima jadac – tj. sistemski pogrešno postavljene osnove projekta (u kompjuterskom svetu to se zove System Error).

Organizator je takođe na gubitku… Iskreno se nadam da će se problemi sa narušenim zdravljem sanirati, ali jednom narušeno poverenje se ne zadobija ponovo. Bojim se da će u budućnosti biti jako teško ubediti predstavnike vinske scene i ovde i u regionu da se takvim metodama rada može organizovati ozbiljna manifestacija. Marketing nije samo puko trošenje novca. Za Mediteraneo ovo je jako loš marketing. U korporativnom upravljanju je bezbroj primera kako su dobri projekti uništeni lošim upravljanjem… Tako da nismo ni prvi ni poslednji u tome. Ali vreme je da shvatimo da se mora raditi drugačije.