Internet portal o vinima Srbije

EVOLUCIJA JUŽNE ITALIJE

EVOLUCIJA JUŽNE ITALIJE

vina juzne italije

Kad pričamo o italijanskim vinima, u Srbiji najčešće imamo krajnje suprotstavljene stavove i obilje superlativa; vrlo često ćemo čuti za njih ili da su najbolja ili najgora. Često se setim komentara jednog prijatelja iz vinskog sveta kome po njegovom priznanju i sam pomen na italijanska vina izaziva grč lica i pojačano lučenje kiseline jer uvek očekuje visoke kiseline…

Italijanska vinska ponuda u Srbiji je lako razumljiva. Pijemonte i Toskana suvereno vladaju na pijedestalu…Amarone već ima armiju sledbenika… Proseko je sveprisutna zabava i radost u svakoj prilici… Abruco mnogi shvataju skoro kao domaći teren ponajviše zahvaljujući Marini Cvetić… Veneto je izvor onih jeftinih vina u supermarketima koja prkose zakonima fizike sa cenom koja ne prelazi 1 evro (pritom računajući trošak ambalaže, etikete, čepa, transporta, izvoza, prodajnu maržu, itd). A tu negde se provuče i poneki primitivo ili nero d’avola sa samog juga.

U lokalnim vinskim krugovima, mnogo je veći broj poznavalaca italijanske vinske scene nego francuske. Jednostavno, Italija nam je bliža geografski. Tradicionalno, Jugoslavija je obilovala uvoznim italijanskim vinima tako da su nazivi regija već poznati lokalnim kupcima… Izbor italijanskih vina je veći nego francuskih. Zato i ne čudi što su tokom 2016. godine vinarije iz Italije preko svojih udruženja i privrednih komora krenule u ofanzivu na Srbiju u potrazi za novim tržištem. A da ne pominjemo što italijanske vinarije dobijaju i subvencije od EU za promociju i izvoz na tržištima van EU.

Nekako je jug Italije uvek ostajao u senci poznatijih regija Italije. No, činjenica je da se vinarstvo juga Italije transformisalo tek u poslednjih 20 godina. Iako imaju zaista dugu tradiciju vinarstva, sve do 90-tih godina dvadesetog veka, vinarije su kuburile sa modernom opremom u podrumu, malim posedima, velikim količinama otkupljenog grožđa. Dugo vremena je to bila regija za proizvodnju jeftinih vina u velikim serijama… No, tamošnji vinari su takođe otkrili prednosti kontrolisane temperature tokom fermentacije, usledile su investicije u savremenu opremu u vinarijama tako da je samim tim i kvalitet vina skočio. Taj kvalitativni skok se naročito zapaža kod belih vina sa juga Italije.

Italijanska agencija za spoljnu trgovinu (ICE) je zato u Srbiji organizovala promociju vina sa juga Italije. Degustaciju i odabir vina je napravila enolog Barbara Tamburini koja je postala čest gost kada je u pitanju promocija vina Italije kod nas. Pred nama su bila vina iz Kampanije, Pulje, Kalabrije i Sicilije. A Igor Luković, urednik časopisa Vino & Fino je dao predloge za uparivanje hrane i predstavljenih vina.

IMG_20161115_150251

KAMPANIJA se najčešće vezuje za Napulj. Međutim, poslednjih godina, Kampanija postaje sve poznatija po svojim belim vinima od autohtonih sorti vinove loze. Smatra se da su te sorte potomci vinove loze koju su u davnoj prošlosti doneli stari Grci na tlo Italije. O tome jasno svedoče njihovi nazivi. Čak se i Džensis Robinson izrazila pohvalno prema ovim vinima, naglašavajući njihov jedinstven karakter. A o potencijalu ove regije dovoljno govori procena da postoji još oko 80 lokalnih sorti koje još uvek nisu determinisane pa čekaju da budu analizirane i da se odredi njihov identitet. Površine pod vinogradima u regiji zauzimaju 29.000 hektara, pri čemu 46% proizvodnje vina iznose bela, a 54% crvena vina.

Feudi Greco di Tufo 2015 – Feudi di San Gregorio

Upravo da bi pokazala savremene tendencije u vinarstvu Kampanije, Barbara je odabrala dva vina iz vinarije Feudi di San Gregorio, koja je poznata kao predvodnik talasa savremenog vinarstva i težnje da se Kampanija približi ukusu internacionalnog vinskog tržišta pri čemu će zadržati oslanjanje na autohtone sorte. Berba 2015 je generalno bila topla. Proleće je bilo prohladno i sa nešto intenzivnijim periodom kiše, što je za posledicu imalo kašnjenje od dve nedelje u izbijanju pupoljaka i cvetanju. Temperature tokom leta su bile visoke u kontinuitetu, što je ubrzalo sazrevanje te je berba bila u manje-više uobičajenom periodu. Generalno, bela vina Kampanije iz 2015. godine se odlikuju smirenijim aromama, što se vidi i na primeru ovog greko di tufo. Na nosu se izdvajaju note žute jabuke, kruške, uz mekane herbalne tonove i citrusne tragove. U ustima, naprosto osvaja njegova mineralnost ostavljajući trag mokrog kamena, slanoće u ustima, a pritom čuvajući vibrantne kiseline. Lagano telo i umereni nivo alkohola još više u prvi plan stavljaju mineralnost kod ovog vina. Ako tražite karakter među vinima Kampanije, ovo je svakako dobar primer.

Serpico Irpinia Aglianico 2004 – Feudi di San Gregorio – Vino od grožđa iz starih vinograda. Iako je vino staro 12 godina, i dalje pleni svežinom. Na nosu se izdvajaju tercijarne note kože, šumskog tla, dosta začinskih nota (vanilla, cimet), kakao, džem od šljiva. Kiseline još uvek žive, zreli svileni tanini. U ustima vino prati isti trag: kompleksno, duga završnica i opet note džema od šljiva, kože i duvana praćene slatkim začinima. Vino koje ističe svu moć sorte aljaniko. Definitivno pobednik ove degustacije.

KALABRIJA važi za jednu od najsiromašnijih regija Italije. Nakon Drugog svetskog rata, regija se suočila sa velikom ekonomskom migracijom stanovništva u SAD i Argentinu.   Ekonomija se velikim delom oslanja na poljoprivredu, prvenstveno proizvodnju grožđa, smokvi, maslina i agruma. Najpoznatiji DOC u Kalabriji je Cirò (Ćiro). Iako ćiro postoji u beloj, roze i crvenoj varijanti, najbolju reputaciju ima crveni ćiro koji se pravi od sorte galjiopo. Ako pričamo o belim vinima Ćiro DOC, ona se prave od sorte greko bjanko.

Cirò Bianco 2015 – Librandi – Ovo vino osvaja na prvu loptu. Aromatičnost koju poseduje na nosu samo najavljuje vinsku simfoniju koja sledi. Na nosu se od aroma ističu belo cveće, jabuka, citrusni tonovi. U ustima, vino ostavlja harmoničnu impresiju, naglašena mineralnost i hrskavost. Duga prijatna završnica koja vodi ka elegantnom bademastom tragu.

Duca Sanfelice 2012 – Librandi – Na nosu se ističu arome suvog voća, suve brusnice, kupine, maline i dosta začinskih nota. U tragovima se oseti i prisustvo breta koje ipak ne ruši celokupnu impresiju. U ustima, vino zadržava voćni karakter sušenog voća, brusnica, kupine koje su već počele da blede u intenzitetu, čime bret još više dolazi do izražaja. Elegantno, mekano vino u ustima, no samo prisustvo breta kvari celokupni doživljaj.

PULJA je još jedna regija sa juga Italije koja se u poslednjih 20 godina transformiše iz regije koja je bila glavni snabdevač nezanimljivim crvenim vinima za kupažiranje sa visokim nivoom alkohola u regiju kvalitetnih vina od lokalnih sorti negroamaro i primitivo.

 Talò Negroamaro Rosato 2013 – Cantine San MarzanoJedino roze vino koje smo imali priliku da probamo na ovoj degustaciji. Ozbiljan roze. Koncentrovan, kompleksan, sa dugom završnicom. Na nosu razigrane voćne arome ružinih latica, nara, trešnje i orašasti tonovi. U ustima, osvežavajuće perzistentne kiseline koje vode u dugu voćnu završnicu.

Maime Masseria 2010 – Antinori-Tormarescao – Vino od sorte negroamaro. Odležalo 12 meseci u francuskom i mađarskom hrastu. Na nosu dominiraju voćne arome crvenog i crnog šumskog voća, kože, šumskog tla i začinske tonove sladića, cimeta, slatkih začina. Tanini zreli, razvijeni, mekani. Vino koje bi nesumnjivo steklo veliku popularnost među srpskom vinskom publikom naviklom na ovaj stil vina.

Talò Primitivo di Manduria 2013 – Cantine San Marzano –  Koncentrovano, moćno vino robusnog tela. Na nosu zrele voćne arome crnog šumskog voća, slatkih začina, suve šljive. Visoki alkoholi. Tanini zreli, mekani. Duga, intenzivna završnica.

SICILIJA je prva vinska regija sa juga Italija koja je započela svoju transformaciju još tokom 60-tih godina dvadesetog veka. Jedinstveno podneblje koje određuje neposredna blizina vulkana Etna i autohtone sorte kao što su nerelo maskaleze, grilo ili nero d’avola daju mogućnost da vina Sicilije budu jedinstvena.

Sur Sur 2015 – Donnafugata – Sortni sastav: 100% grilo. Vino neobičnog naziva koji asocira na cvrčke. Dobro poznat zvuk u letnjim mesecima… Ovo vino ne osvaja kompleksnošću, već svojom prepoznatljivom pikantnom aromatičnošću. Umerene kiseline u kombinaciji sa aromama citrusa, grejpfruta, crvene pomorandže daju impresiju svežine. U završnici ostaje dug, slan, mineralan trag.

Santa Cecilia 2010 – Planeta – Sortni sastav: nero d’avola. Na nosu se izdvajaju tercijarne i začinske arome, uz bogate tonove suve šljive, višnje, ribizle. Srednje telo, impresija u ustima intenzivna, sa dosta voćnih tonova iako je vino ostavilo za sobom već 6 godina. Završnica kraća nego što bih očekivao od ovakvog vina.

Ben Rye 2014 – Donnafugata – I pravi biser kao završnica ove degustacije. Vino od sorte malaga (muskat aleksandrijski, zibibo). Divna ćilibarna boja u čaši. Intenzivne arome suve kajsije, suve smokve, suvog grožđa, meda, bagremovog cveta. Slast u  ravnoteži sa umerenim kiselinama. Duga, impresivna završnica.

ben rye