Internet portal o vinima Srbije

BELO BRDO – FRUŠKOGORSKI EKSPRESIONIZAM

BELO BRDO – FRUŠKOGORSKI EKSPRESIONIZAM

Belo Brdo

Ako bismo vinarstvo gledali kroz prizmu umetnosti, stilovi vina bi mogli lako da se uporede sa umetničkim pravcima i stilovima. Kada razmišljam o vinariji Belo brdo, vina iz ove vinarije bi se najlakše mogla grupisati u izraziti ekspresionizam. Možda to i ne treba da čudi s obzirom da se vinarija Belo brdo nalazi u Čereviću, selu uz Dunav na severnoj padini Fruške gore iz kog je potekao poznati srpski slikar Milenko Šerban.

Milenko Šerban, pejzaž, © Kuća legata

Milenko Šerban, pejzaž, © Kuća legata

Dok probam vina iz vinarije Belo brdo, neizostavno mi pred očima iskaču slike Milenka Šerbana, eksplozivnog kolorita, dinamične, u pokretu čak i kada slika statične pejzaže Fruške gore… Efekat dva sunca, odnosno refleksija sunca na vodenoj površini Dunava izgleda ima uticaja i na ljude koji u Čereviću provode dane, a ne samo na voće i vinovu lozu. Ta akumulirana energija naprosto mora da izbije na videlo.

A zašto mi vina iz vinarije Belo brdo liče na slike Milenka Šerbana? Ako bismo tražili paralele u vinskom svetu, uzor bi nam bio tamo negde u Novom svetu. No, prvo da pogledamo mesto gde grožđe nastaje – vinograde vinarije Belo brdo… Na severnoj padini Fruške gore koja se lagano spušta prema Dunavu, posađeno je 15 ha vinove loze. Pri izboru sortimenta, Aleksandar Zeremski, vlasnik vinarije Belo brdo, nije hteo da kalkuliše sa autohtonim sortama koje se tradicionalno vezuju za Frušku goru. Nije hteo ni da sluša mišljenja da Fruška gora nije dobro podneblje za crvena vina. Uz konsultaciju lokalnih stručnjaka je odabrao internacionalne sorte: kaberne sovinjon, kaberne fran, merlo, peti verdo, marselan, pino noar, šardone, rajnski rizling i sovinjon blan. Crne sorte čine približno 70% sortimenta u vinogradu.

Sama pozicija vinograda na višim padinama Fruške gore je uslovila da umesto lesnog zemljišta i černozema koji su karakteristični za niže položaje na padinama Fruške gore, zemljište koje je zastupljeno u vinogradima vinarije Belo brdo sadrži serpentinite, karbonatne formacije i kvarcne konglomerate što ujedno objašnjava i naziv poteza (bela zemlja). Vinogradi koriste „efekat dva sunca“ odnosno refleksiju sunca na vodenoj površini Dunava kako bi maksimizirali njegov blagodatni uticaj. Takođe, u zimskom periodu, vodena masa Dunava se ponaša kao džinovska akumulaciona peć koja ublažava mikroklimatske karakteristike poteza u periodu jakih zimskih mrazeva. Uzimajući u obzir sve ove odlike mikrolokacije, ne treba da nas čudi što u cilju postizanja fenolne zrelosti kod poznih sorti kao što je kaberne sovinjon dobijamo i herojski nivo alkohola u vinu (u zavisnosti od godine čak 14,5 %, pa i više).

Belo brdo

Imali smo jedinstvenu priliku da probamo kaberne sovinjon vinarije Belo brdo iz druge,treće i četvrte berbe sa poteza Belo brdo (berba 2011, 2012 i 2013).

Cabernet Sauvignon 2013 – Belo brdo – Berba kaberne sovinjona u vinogradima vinarije Belo brdo je bila oko 25. oktobra. Prinos po čokotu između 1000g-1300g. Vino je odležavalo 20 meseci u bariku (nova burad, kombinacija američkog i mađarskog hrasta). Potom je usledilo sazrevanje u inoksu, te još 6 meseci u boci. Na nosu, vino odiše zrelošću, crno šumsko voće, crna maslina, crna čokolada, kakao, slatki začini, koža…U ustima, vino ostavlja upečatljivu voćnu impresiju u kojoj dominiraju note crvenog voća, crne ribizle,kupine. Ni traga džemastog, ukuvanog voća. Tanini mekani, zaokruženi… Dug voćni trag u završnici.

Cabernet Sauvignon 2012 – Belo brdo – Godina 2012. će ostati zapamćena po tome što je leto bilo suvo i bez kiše, pri čemu je više od 40 dana temperatura premašivala 35 stepeni Celzijusovih. Zato i ne čudi što je grožđe bilo izuzetno slatko. Berba je bila oko 21. septembra. Čekanje fenolne zrelosti je rezultiralo i visokim nivoom alkohola u vinu (16,83%). No, sačuvane kiseline i malo rezidualnog šećera čuvaju balans i ne dozvoljavaju da alkoholi prevagnu u celokupnoj impresiji. U ovom vinu dolazi do izražaja vešto korišćenje drvenih sudova. Na nosu predivna raskošna impresija: arome slatkih začina, eukaliptusa, cimeta, crne čokolade, tartufa, kože. I u ustima, vino ostavlja upečatljiv začinski karakter kroz koji se probija voćnost. Moćno vino, puno, prosto traži hranu…Svakako nije vino koje sledi savremene trendove vina sa umerenim nivoom alkohola, ali u Srbiji ima dovoljno ljubitelja upravo ovakvih vina.

Cabernet Sauvignon 2011 – Belo brdo – Napokon dolazimo do vina iz berbe 2011. Tu godinu slobodno možemo nazvati zlatnom godinom srpskog vinarstva, naročito ako pričamo o crvenim vinima. Suvo leto, skoro 70 dana pred berbu bez kiše, popriličan broj dana kada je temperatura prelazila 30 stepeni Celzijusovih. Stilski, vino prati svoje prethodnike. Kompleksne arome na nosu, slojevito, arome tosta, kafe, crne čokolade, animalne note, koža, tartufi, list duvana, suve šljive, kupine… U ustima pored nota višnje, kupine, crne ribizle, slatkih začina, strukturu vina grade ukroćeni tanini koji ostavljaju dug suv trag… Prijatna gorčina u završnici. Snažno, ekstraktivno vino.

Sa pozicije potrošača, vinarija Belo brdo zaslužuje ogromno poštovanje jer je pionir među srpskim vinarijama koji prepoznaje razliku među vinima u zavisnosti od godine i cenovnom politikom prati te razlike. Zato je moguće pronaći na tržištu vina iz različitih berbi koja su i različito cenovno pozicionirana. Time uspešno izbegavaju zamku u koju su upale brojne srpske vinarije koje su po istoj ceni prodavale i vina iz odličnih godina kao što je 2011, a i ona iz 2014. godine za koja su čak i sami vinari svesni da ne vrede toliko. Nažalost, srpska vinska publika još uvek nije dovoljno edukovana da takve poteze kazni, ali u budućnosti će doći i taj trenutak kada će vinari morati da razmišljaju i o tom aspektu kao znaku poverenja prema svojim vernim potrošačima. Vinarija Belo brdo je već sada spremna za to vreme i za to im treba odati priznanje.

Belo brdo