Internet portal o vinima Srbije

ZINFANDEL NA TRAGU SVOG POREKLA U CRNOJ GORI?

ZINFANDEL NA TRAGU SVOG POREKLA U CRNOJ GORI?

IMG_20171120_101138

U periodu od 20-22. novembra 2017. godine, Crna Gora je bila domaćin svetskim ekspertima koji se bave istraživanjima iz oblasti genomike, genetike vinove loze, bioinformatike, vinogradarstva i vinarstva. Na konferenciji je predstavljeno 28 naučnih radova iz 17 država učesnica.
Organizatori (vinarija Plantaže, Crnogorska akademija nauka i umetnosti, Crnogorsko Ministarstvo poljoprivrede) u saradnji sa Instituto de Ciencias de la Vid y del Vino iz Riohe (Španija) su želeli da daju svoj doprinos boljem razumevanju i proučavanju autohtonih srnogorskih sorti vinove loze.
Široko je prihvaćeno mišljenje u naučnim krugovima da zinfandel (takođe poznat kao primitivo na jugu Italije) potiče iz Dalmacije (Hrvatska). Međutim, tim istraživača iz Crne Gore i Španije pod vođstvom Vesne Maraš je predstavio rezultate istraživanja na temu Genetskog diverziteta vinove loze u Crnoj Gori. Ovo istraživanje je zasnovano na više od 500 uzoraka divlje i gajene vinove loze iz vinograda procenjene starosti od 50-300 godina sa lokacija u svim vinogradarskim rejonima Crne Gore. Tim naučnika je obišao celu zemlju i prikupio uzorke za istraživanje. Ova studija bi mogla da promeni naše razumevanje porekla zinfandela i da stavi u fokus kratošiju, lokalni sinonim za zinfandel u Crnoj Gori i Makedoniji.
IMG_20171120_104426
Ako pričamo o Crnoj Gori, ukupne površine pod vinogradima iznose 2561 hektara. U registru ima 501 proizvođač, dok je prosečna veličina vinograda 0,3 hektara. Dakle, u pitanju su pretežno mali proizvođači, dok vinsku industriju predvodi vinarija Plantaže (ujedno vlasnik najvećeg vinograda u Evropi površine 2310 hektara). Asortiman u vinogradima Crne Gore je pretežno zasnovan na lokalnim sortama vinove loze: 97% crnogorskih proizvođača ima vranac u svojim vinogradima, dok 50% proizvođača ima kratošiju u svojim zasadima. S druge strane, samo 4% proizvođača iz Crne Gore ima u svojim vinogradima kaberne sovinjon. To nam jasno pokazuje da su lokalne sorte vinove loze veoma cenjene među domaćim proizvođačima i one još uvek preovlađuju u crnogorskim vinogradima.
Prezentovani nalazi menjaju trenutno poimanje da je poreklo zinfandela isključivo u Hrvatskoj. Statut grada Budve (1423-1431) je najstariji pisani dokument koji sadrži 20 poglavlja posvećenih vinogradarstvu, vinovoj lozi i vinu, što svedoči o značaju vinove loze i proizvodnje vina u svakodnevnom životu stanovnika srednjovekovnog grada Budve. Poglavlje 261 je u celosti posvećeno vinogradima“Kratošije” i to se može smatrati najranijim pominjanjem kratošije/zinfandela u pisanim izvorima.
Stjepan Bulić u svojoj knjizi “Dalmatinska ampelografija” (1949) navodi da se Kratošija takođe zove i Gratošija, Grakošija ili Kratkošija. Ova sorta se može naći u vinogradima u sledećim opštinama: Grbalj, Luštica, Krtole, Kotor, Paštrovići, Prčanj, Tivat i Herceg Novi (sve one se nalaze na teritoriji Crne Gore) “odakle je po svoj prilici došla u Dalmaciju.”
Akademik M. Ulićević piše 1966. godine da je kratošija glavna i najstarija crnogorska sorta vinove loze prisutna u svim vinogradima u Crnoj Gori. On je takođe bio prvi naučnik koji je posumnjao da bi kalifornijski zinfandel mogao biti identičan kratošiji. Značaj kratošije u Crnoj Gori dodatno naglašava diverzitet ove sorte u crnogorskim vinogradima. Naučnici su identifikovali 17 različitih biotipova kratošije.
 Kratošija je takođe bila najčešća sorta među uzorcima nađenim u sklopu projekta/studije Genetskog diverziteta vinove loze u Crnoj Gori. Do sada, nauka je utvrdila da je Kratošija/Tribidrag roditelj pretežno hrvatskih sorti vinove loze kao što su Plavac Mali, Grk, Plavina i Crljenak Crni. Međutim, ovo istraživanje sprovedeno u Crnoj Gori je pokazalo neverovatan rezultat: kratošija/tribidrag je takođe roditelj brojnim crnogorskim sortama: vranac (svakako najpoznatija crnogorska sorta), ali takođe i Crna Tomba, Raćeška,Crni Krstač, Plavina Crna, Žitkovina, kao i brojne sorte koje nemaju svoje ime.
IMG_20171120_111404
Prezentovani rezultati bi mogli rasplamsati novi “vinski rat” na Balkanu u borbi za primat nad poreklom zinfandela. Međutim, nauka treba da se usredsredi isključivo na činjenice dok emocije (ili marketinške poteze u nameri da se brendira vinska regija) treba ostaviti po strain. Crnogorci su predstavili vredne podatke koji svakako bacaju više svetla na istoriju vinarstva na Balkanu. Kratošija vise ne može ostati u zapećku (nažalost, članak o zinfandelu na Wikipedia trenutno uopšte i ne pominje kratošiju kao sinonim za zinfandel, što je nedopustivo). Kratošija zaslužuje svoje mesto zajedno sa primitivom i tribidragom u priči o poreklu zinfandela. Rezultati ovog istraživanja su pokazali da Hrvatska vise nije jedini baštinik porekla zinfandela, pošto se regija koja je predmet našeg interesovanja očigledno prostire južnije, tj. u susednoj Crnoj Gori. Svakako, treba da budemo zahvalni lokalnim vinarima koji su sačuvali ovu sortu u vinogradima širom Crne Gore, a istraživanje pokazuje da ono što trenutno znamo o vinarstvu na Balkanu je samo vrh ledenog brega. Regija Balkana sadrži brojne vinske price koje još uvek čekaju da budu otkrivene i zapisane u svetskoj vinskoj istoriji.