Internet portal o vinima Srbije

VRATILA SE DUBRAVKA IZ KNJAŽEVCA

VRATILA SE DUBRAVKA IZ KNJAŽEVCA

 

dzervin sajam

Na ovogodišnjem BeoWine Fair sajmu vina koji se održavao od  22. do 24. februara 2018. godine u Beogradu, jedno od pozitivnih iznenađenja je bilo predstavljanje vina iz vinarije Džervin iz Knjaževca. Svojim vinima su uspeli da privuku pažnju kako kod publike tako i kod stručnog žirija na ocenjivanju gde su sigurno bila najjeftinija vina koja su osvojila bronzanu medalju i našla se među laureatima sajma.

A kako je sve počelo?

Bogdan Aranđelović je davne 1922. godine posedovao 4,5 hektara vinograda. Zato je svog najstarijeg unuka Radula Bogdanovića poslao da se školuje u vinarskoj školi u Bukovu kod Negotina. Nakon završetka školovanja, Radul je predložio da se napravi vinogradarsko-voćarska zadruga kako bi se povećali proizvodni kapaciteti. Ubrzo su Bogdan i još 5 bogatih Knjaževčana uložili deo neophodnog novca, a nekoliko stotina malih akcionara iz Knjaževca i okolnih sela su uložili ostatak te je voćarsko-vinogradarska zadruga osnovana 27. marta 1927. godine. Već 1929. godine su prvu berbu obavili pod nadzorom jednog penzionisanog nemačkog enologa iz Vršca i Radula Bogdanovića. A onda je krenuo vrtoglav razvoj vinarstva na prostoru Knjaževca. Ovako počinje priča o Džervinu na osnovu usmenih kazivanja Radulovih potomaka…

Posle Drugog svetskog rata je Podrum proširen, a privatna vinarska zadruga Džervin je prešla u državno vlasništvo. Radul Bogdanović je potom radio kao tehnolog u Tunisu, Navipu, Strumici i Velesu.

1960. godine, vinogradarsko-voćarska zadruga se spojila sa poljoprivrednim dobrom Timok i tako je formiran Zadružni podrum Džervin. Sam naziv Džervin govori čime se poljoprivredni kombinat bavio (DŽE= džemovi, R=rakije,VIN=vino).

Tokom 90-tih godina XX veka, nastupili su mračni dani Džervina. Dolazi do pada proizvodnje i neuspešnih pokušaja da se očuva nekadašnji kapacitet. Neuspele privatizacije u prvoj deceniji XXI veka su dovele do daljeg urušavanja potencijala Džervina. Konačno, 2013. godine, sadašnji vlasnici preuzimaju kormilo nad Džervinom i kreću u postepenu revitalizaciju voćarske i vinogradarske proizvodnje.

Smeše se bolji dani za vina iz Džervina

Cilj novih vlasnika je na prvom mestu bio da se obnove zapusteli Džervinovi vinogradi. U saradnji sa profesorima sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je urađen projekat revitalizacije kako bi vinogradi u koje više od 10 godina niko nije ušao ponovo postali izvor kvalitetnog grožđa. Tako je na lokalitetu Štipina obnovljen vinograd površine 20 hektara u kom se nalaze sorte pino noar, italijanski rizling i rajnski rizling. Takođe, na potezu Boševo se nalaze mladi zasadi površine 20 hektara pod sledećim sortama: rajnski rizling, sovinjon blan, muskat hamburg, kaberne sovinjon, merlo i frankovka.

U svojim najboljim danima, Džervin je bio poznat po etiketama vina Schlossberg (vino od sorte pino noar koje je u velikim količinama išlo u izvoz u Nemačku), Zlatna Dubravka, Rizling, Semijon, Timočko crno. Takođe su velike količine brennwein-a (vina koje se koristi za pravljenje vinskih destilata) završavale na tržištu Nemačke.

vino Schlossberg Džervin namenjeno nemačkom tržištu

vino Schlossberg Džervin namenjeno nemačkom tržištu

Timočko crno vino iz Džervina

Timočko crno vino iz Džervina

Džervin je na BeoWine Fair-u predstavio tri etikete svojih vina kojima želi da uđe u tržišnu borbu sa vinarijama iz Makedonije u segmentu vina koja koštaju do 300 dinara u ambalaži od 1 litar. Upravo je reakcija posetilaca na beogradskom sajmu pokazala da imaju proizvod koji neće ostati neprimećen na tržištu. Uzimajući u obzir podatke o prodaji vina po cenovnim kategorijama, Džervin je rešen da se pozicionira u segmentu koji do sada savremene srpske vinarije nisu ozbiljno shvatale. Ako pričamo o prodaji vina u Srbiji po kriterijumu cene, 26% potrošača kupuje vina koja koštaju od 200-350 dinara, a 32% izdvaja između 350 i 500 dinara za bocu vina. Zato i ne čudi što se u Srbiju godišnje uveze 23 miliona litara vina samo iz Makedonije.

Zanimljivo je da se Džervin opredelio da ne podilazi ukusu publike, već da na neki način edukuje publiku. Sva vina su suva, pa čak i roze (iako  u ovom segmentu na srpskom tržištu najčešće nailazimo na polusuve i poluslatke verzije rozea).

Dubravka - nekada i sada

Dubravka – nekada i sada

Dubravka 2016 – (sortni sastav: italijanski rizling, rajnski rizling) Vino koje će zadovoljiti i kupce koji samo traže osnovu za špricer a i one koji bi radije popili čašu rashlađenog belog vina. Na nosu se izdvajaju prepoznatljive citrusne note italijanskog rizlinga i donose svežinu. Tek u završnici se oseti u tragovima nota žute jabuke, kruške. Kiseline osvežavajuće, srednje telo.

Rosé Romansa 2016 – (sortni sastav: muskat hamburg, pino noar) Boja lososa koja trenutno vlada srpskim tržištem među rozeima iz premijum segmenta. Dopadljive muskatne note na nosu. U ustima lagano, osvežavajuće, lako razumljivo vino. Voćne note trešnje, jagode. Sasvim dovoljno za vino u cenovnom rangu od 300 dinara.

Despot crveni 2016 – (sortni sastav: merlo, frankovka) Prijatno, izbalansirano vino. Ne preterano kompleksno. Svojim naglašenim voćnim karakterom u kom dominiraju arome maline, crvenog šumskog voća i začinske note koje mu daje frankovka će zadovoljiti i izbirljivijeg srpskog vinopiju, a ne samo one koji vina dele isključivo po boji (crna i bela) ili ukusu (pitko i kiselo) . Mekani tanini dopunjuju prijatnu impresiju. U svakom slučaju, odličan odnos cene i kvaliteta.

novi početak Džervina

novi početak Džervina

(26.02.2018.)