Internet portal o vinima Srbije

IMA LI PLOVDINA BUDUĆNOST?

IMA LI PLOVDINA BUDUĆNOST?

IMG_20180923_133311

 

Tokom nedavnog boravka u Župi, neplanirano sam posetio i vinariju Milanov podrum iz Venčaca. Vinarija Milanov podrum je dobila ime po vlasniku Milanu Aleksiću, koga ubrajam među mlade župske vinare koji su uneli novu energiju i uzburkali vinske duhove u tom pomalo inertnom župskom mentalitetu koji više čeka da se nešto desi nego što će sam krenuti u akciju. Na sreću, mladi župski vinari su raskrstili sa takvim načinom razmišljanja…

IMG_20180923_133502

Moj prvi kontakt sa vinima koja radi Milan (a da pritom nisam ni znao da ih je on napravio) je bilo vino Carica Jelena 2012 iz vinarije Malča… Sećam se da sam imao zebnju da probam ta vina iz gruzijskih amfora jer tada u Srbiji niko nije radio taj stil vina. Još kad sam čuo da su u vinariji Malča znanja o pravljenju vina iz amfore učili putem interneta i razmenom iskustava sa poznatim vinarima iz Slovenije i regije, bio sam još više skeptičan. Međutim, Carica Jelena 2012 me je potpuno razuverila. Bio sam oduševljen tim vinom…

Milan Aleksić je u kratkom vremenskom roku skrenuo pažnju na svoj rad: prošle godine tokom Dana prokupca, Prokupac 2015 iz vinarije Yotta (Šljivovo, Župa) i beli Prokupac 2017 iz vinarije Milanov podrum su bili veliko otkriće na Danu prokupca. Toliko da su oba ta vina osvanula na websajtu Džensis Robinson u odabiru 10 najboljih prokupaca iz Srbije. A i ja sam se tada prvi put upoznao sa Milanom.

I sada, tokom obilaska njegove vinarije i vinograda, onaj skromni, povučeni Milan se iznenada transformiše i njegova energija izbija na površinu čim se nađe na svom terenu. Odlazimo u vinograd merloa kako bi mi pokazao nešto na čemu sada radi onako usput, iz radoznalosti. Među čokotima merloa, primećujem prepoznatljive čokote plovdine. Plovdina je inače drevna balkanska sorta koja se može naći širom Balkana (u Makedoniji, Albaniji, Turskoj, Rumuniji, Grčkoj i Bugarskoj gde je nazivaju pamid). Milan mi objašnjava da je prikupio plovdinu iz drugih vinograda i posadio je u ovom vinogradu jer tu ima idealne uslove za razvoj, vinograd na odličnoj poziciji, odgovarajući program zaštite koji primenjuje i na merlou. Na jednom mestu su se našli čokoti plovdine koji međusobno daju sasvim različite rezultate. Dok grožđe sa jednog čokota ima na ukusu više herbalne arome, drugo ima dosta više šećera. Postoje i razlike u veličini grozda, debljini pokožice… Nažalost, stručna javnost na institutima i fakultetima se slabo bavila našim lokalnim sortama, tako da su silom prilika vinari kao što je Milan prisiljeni da samostalno obavljaju i ovaj segment rada u vinogradu.

IMG_20180923_133151

IMG_20180923_133142

Plovdina (kod nas je takođe zovu i crvena slankamenka) je inače totalni autsajder. Ozloglašena je zato što daje vina sa izuzetno niskim kiselinama.  Pa još kad prerodi ili kad se sadi na plodnom i vlažnom zemljištu, onda daje i grožđe sa nedovoljno obojenom pokožicom (u prošlosti su joj zato davali posebne nazive, pa postoje crvene, crne, pirotske plovdine, a u stvari je to sve ista sorta gajena u drugačijim uslovima). Izgleda su naši predaci dobro znali njene osobine pa su je zato najčešće sadili u vinogradu sa prokupcem ili sa drugim sortama, dok su je kupažirali sa belim sortama vinove loze da bi poboljšali kiseline.

Ipak, takva reputacija nije uplašila Milana, već je rešio da se uhvati u koštac sa njom. Cilj je da dobije plovdinu koja će imati odgovarajuće karakteristike za osvežavajuće roze vino, sa jasnim odlikama sorte. Dakle, manji grozd na kom bobice nisu zbijene, intenzivnije boje. Predano radi vođen radoznalošću i željom da i sam vidi kakav će biti konačan rezultat. I to je ta nova energija koja se širi Župom…

IMG_20180923_133400

(01.10.2018.)