Internet portal o vinima Srbije

U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM SORTAMA

U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM SORTAMA

wineOS

Mislim da Željko Garmaz (čuveni hrvatski vinski novinar) nije mogao prikladnije staviti Ivicu Dobrinčića u ulogu “vinskog Indijane Džonsa u potrazi za izgubljenim sortama”.

Ivica je predstavio svoju životnu filosofiju i vina na ovogodišnjem festivalu vina WineOS u Osijeku i prisutnima približio potragu za skoro nestalim sortama vinove loze i njihovu ponovnu afirmaciju.

Nakon studija na Poljoprivrednom fakultetu u Zagrebu (smer voćarstvo-vinogradarstvo-vinarstvo), Ivica se vratio u Vrbnik na ostrvu Krk. Pokrenuo je rasadnik u kom je napravio ampelografsku zbirku u kojoj je iz starih vinograda prikupio uzorke  vinove loze hrvatskog primorja. Onda je krenuo mukotrpan rad na selekciji, podizanju zasada, dobijanju dovoljne količine grožđa za mikrovinifikaciju kako bi se saznao potencijal sorte. Pored rasadnika, Ivica Dobrinčić danas poseduje i vinariju Šipun (reč koja na starohrvatskom znači ruža).

vinski indijana

Vitez od Žlahtine

Gotovi svi zasadi žlahtine na Krku potiču iz njegovog rasadnika. Na Krku se žlahtina najviše očuvala na vrbničkom polju. Između dva svetska rata, započeli su radovi na uređenju vrbničkog polja i odvodnjavanja. Potom su na njemu posađeni vinogradi. Danas je 95% površine polja (od ukupno 200 hektara) pod vinogradima. Zahvaljujući nedostatku prostora za dalje širenje zasada a i današnjoj popularnosti žlahtine, zasadi pod ovom sortom se šire i dalje izvan vrbničkog polja. Reputacija žlahtine sa Krka je izgrađena počev od 1989. godine kada je Poljoprivredna zadruga Vrbnik instalirala sistem hladne fermentacije čime je popravila kvalitet vina i uticala na njihovu svežinu. Dodatni vetar u leđa je dobila kada se pročulo da je to bilo omiljeno Tuđmanovo vino. A o današnjoj vrednosti vrbničke žlahtine svedoči i otkupna cena grožđa u vreme berbe koja dostiže 10 kuna (otprilike 1,3 EUR) za kilogram žlahtine. Vredan podatak je i da se samo u gradu Beču (Austrija) godišnje proda 50.000 boca žlahtine.

Stilski, žlahtina daje lagana vina sa niskim procentom alkohola, mineralna, koja treba konzumirati u narednih godinu-dve.

Žlahtina 2018 – Šipun – Uzorak iz tanka. Mlada, dominantno voćna, arome su nešto istaknutije u ovom uzorku, ali vremenom će evoluirati ka neutralnijim notama. Trenutno, aromatika jako dopadljiva (žuta jabuka, cvetni tonovi, note tropskog voća). Skladno vino (niže kiseline u balansu sa nižim alkoholom).

Žlahtina 2017 – Šipun – Već stižemo do žlahtine na kakvu smo navikli. Smirena, laganije arome na nosu, u ustima se ističu arome citrusa, grejpa, herbalne note. Lepa mineralnost.

Povratak trojišćine

Posebno je zadovoljstvo probati vino od stare sorte trojišćina sa ostrva Susak koju je Ivica bukvalno spasio od izumiranja. Trojišćina se mogla naći još pored Suska i na ostrvima Cres i Lošinj, a nikada nije bila dominantna u lokalnim vinogradima. Trojišćina na Susku je preživela filokseru pošto je to ostrvo velikim delom na peščanom tlu. Ivica je od očuvanih 30 čokota u vinogradu Antona Tarabokija sa Suska uspeo da u rasadniku umnoži i obezbedi sadnice za novi vinograd. Od trojišćine je ove godine napravljeno 1.000 boca vina.

Roze Trojišćina 2017 – Šipun – Na nosu elegantno, diskretno, arome nara, lubenice. U ustima znatno intenzivnija impresija: arome prezrele višnje, maline. Vrlo ekspresivno vino. Umereno duga završnica. Skladno.

Roze Trojišćina 2017

Sansigot – trud se isplatio

Rad na očuvanju retkih sorti vinove loze zahteva jako puno vremena. Ivica Dobrinčić je počeo da radi na sansigotu 2003. godine. Ivica je obilazio stare vinograde takozvane “škatulice” na Puntarskoj Krasi, a vlasnik vinograda mu je pokazivao koji čokoti su sansigot kako bi on mogao uzeti reznice.  Onda se rad nastavio u rasadniku kako bi se umnožio broj sadnica. Prva berba sansigota je bila 2010. godine. Danas se 60% sansigota izvozi na strana tržišta (SAD, Belgija, itd) pošto trenutno u svetu vlada veliko interesovanje za vina od autohtonih sorti vinove loze.

Sam naziv sorte sansigot potiče od “Sansego” tj. starog naziva ostrva Susak.

Sansigot 2015 – Šipun – Vino je odležavalo skoro 8 meseci u drvenim sudovima (50% novi, 50% korišćeni). Na nosu kompleksno, voćne arome crvenog voća, maline, prefinjene cvetne note, u kombinaciji sa začinskim notama. Niski tanini, niži alkohol. Srednje telo.

Sansigot 2013 – Šipun – Uzorak iz 2013. godine znatno strukturniji. Razvijeno , zrelo vino. Taninska struktura čvršća nego u berbi 2015. Veoma elegantno vino, izbalansirano, arome kupine, borovnice, maline sa cvetnim notama ljubičice. U ustima voće dominira, prijatna kombinacija crnog i crvenog voća, crne višnje, uz zemljane tonove. Lagano telo mu daje lepršavost.

Sansigot 2011 – Šipun – Vino na vrhuncu. Razvijeno, mekano, baršunasto. Kiseline već počele da gube oštricu. U ustima tercijarne arome, zemljani tonovi, šumsko tlo, koža, kupina, crna višnja.

Kapitul 2015 – Šipun – (sortni sastav: 70% kaberne sovinjon, 25% merlo, 5% peti verdo) A za kraj, imam priliku da probam nešto sasvim drugačije. Vinar koji je najvećim delom posvećen autohtonim sortama je poželeo da se oproba i u radu sa internacionalnim sortama. Tako je nastao Kapitul 2015. Prinos 500g po čokotu. Vino odležava 2 godine u drvetu (kombinacija slavonskog i francuskog hrasta). Potom sledi mirovanje u boci minimum 6 meseci. Nos kompleksan, naglašen uticaj drveta uz crno šumsko voće, malinu, kožu, zeleni orah. Puno telo, zreli mesnati tanini. Skladno.

Sansigot

(17.01.2019.)