Aktuelno

Aktuelno / 10/30/2019 / 217

VUKOJE - OGLEDALO HERCEGOVAČKOG VRANCA

Voleo bih da ne žurimo pa da mogu da se zaustavim kraj svakog vidikovca duž puta koji od Čačka i Užica vodi preko Višegrada do naše krajnje destinacije: Trebinja pod Leotarom. Predivni pejzaži, jesen u svom raskošu boja i oblika, smenjivanje klimatskih zona vidljivo i po okolnoj vegetaciji.

Sa grupom vinskih novinara i blogera smo pošli "na izvor": postojbinu vranca. Program putovanja nas vodi u Crnu Goru, no prva stanica na putu je Hercegovina. Nakon nekoliko sati vožnje, pravimo edukativnu pauzu na Zlatiboru kako bi i strancima pokazali kako se pravilno jede komplet lepinja: uvek prstima, prvo gornji deo lepinje umačući u moču u donjem delu, pa onda na kraju i donji deo koji je do tada dovoljno upio ukusni preliv od moče, kajmaka i jaja. I naravno, uz domaće kiselo mleko.

Komplet lepinja (foto: M. Reuterdahl)

Pred sumrak stižemo nadomak Trebinja. Okolni kraški oblici reljefa nesumnjivo kazuju da smo tu negde blizu mora... Pored puta, pašnjaci i krave koje nezainteresovano nastavljaju da pasu. Nakon dugog putovanja od skoro 450 km, i ja već postajem nestrpljiv i pomišljam kako bi sve bilo bliže i lakše na Balkanu da je putna infrastruktura bolja. I odjednom, preko prevoja Leotara ispred nas puca pogled na Trebinje. Već je skoro mrak, pa pri poslednjim zracima zalazećeg sunca posmatram obrise ovog gradića sa 30.000 stanovnika smeštenog na reci Trebišnjici. Spuštamo se niz Leotar i stižemo u sam centar grada.

VEČE POD LEOTAROM

Smeštaj u hotelu, kratki oporavak od puta i sledi onda šetnja i upoznavanje sa Trebinjem. Na ulicama manje turista (ipak je prošla letnja sezona), a ujedno i lokalaca nema puno. Izbor pada na restoran Kolo gde uz lokalnu hranu i jedan od trebinjskih vranaca sabiramo utiske sa puta od Beograda do Trebinja, pričamo još jednom priču o Ivi Andriću i Višegradskom mostu.

TREBINJE - BISER MEDITERANA

San najbolje regeneriše organizam. Ujutro se budim kao nov... Sunčan dan u Trebinju, dovoljno vremena da nakon doručka prošetamo centrom grada i popijemo domaću kafu... Opet, osećaj kao da sam na moru. Mediteranska arhitektura, igre senki i sunčeve svetlosti na kamenim fasadama i platanima, kapije i prolazi obrasli vinovom lozom... Imamo vremena i da obiđemo Stari grad, Arslanagića most, Anđelkinu kapiju, crkvu Svetog Preobraženja...

VINARIJA VUKOJE

Trebinje i Hercegovina uopšte su u vinskom svetu prepoznatljivi po dve lokalne sorte koje su na tim prostorima našle svoj idealan dom: žilavka i vranac. A da bismo se što detaljnije upoznali sa njima, prava adresa je vinarije Vukoje koja je stavila Trebinje na vinsku mapu sveta.

Već sam se ranije čuo sa vlasnikom vinarije Radovanom. S obzirom da je berba u punom jeku, on će biti u vinogradima i na preradi, a nas će u obilazak vinarije povesti njegova supruga Jagoda.

Posetu vinariji Vukoje na padini iznad Trebinja započinjemo sa terase vinarije i pogleda koji se pruža na ceo grad, pa preko vinograda Zasad polje dalje ka Popovom polju.

Vinograd Zasad polje se nalazi u nekadašnjem koritu reke Trebišnjice koja je izgradnjom brane uzvodno promenila tok. Sortiment u vinogradu čine žilavka, vranac, merlo, pino noar, kaberne sovinjon i sira. Zemljište je kamenito, mineralno, propustljivo. Okrenuta ka jugu, parcela je po ceo dan izložena suncu. Međutim, faktor koji čini ovu lokaciju posebnom jeste kretanje vazduha, odnosno prodor morskog povetarca sa obale koja je vazdušnom linijom udaljena samo 11km i blizina reke Trebišnjice koja stvara mikroklimu te leti tokom dana temperature dostižu i 38 stepeni Celzijusa, no tokom noći na istom mestu temperature padne na 12 stepeni.

Drugi lokalitet na kom se nalaze vinogradi vinarije Vukoje je Ušće i tu se nalazi Carski vinograd, istorijska parcela koja je bila poznata i u vreme Austrougarskog carstva smeštena u Lastvi, na ušću reke Sušice i Trebišnjice. Jagoda ponosno ističe da je to najbolji vinograd žilavke koja na toj poziciji uvek daje izvanredne rezultate. Čak i 2014. godine, berba u tom vinogradu je bila odlična. Carski vinograd je zasađen isključivo žilavkom na površini od 2,5 hektara. Prva berba iz tog obnovljenog vinograda je bila 2007. godine.

Vinarija Vukoje proizvodi vina od 1982. godine kada je plasman vina vršen kroz njihov ugostiteljski objekat (pošto je zakonska regulativa u to vreme zabranjivala slobodan plasman vina na tržištu od strane malih proizvođača). Izmenama zakona, vinarija od 1996. godine kreira prva vina pod sopstvenom etiketom koja se mogu kupiti na tržištu. Vlasnik vinarije Radovan Vukoje je nakon završenog fakulteta u Beogradu nastavio enološko usavršavanje u Italiji.

S obzirom na trendove iseljavanja u čitavoj regiji Balkana i odlazak kvalifikovanih radnika na rad u inostranstvo, logično se postavlja pitanje da li očekuju poteškoće u Hercegovini po pitanju pronalaženja kvalifikovane radne snage za poslove u vinogradu i podrumu. Princip kog se drže u vinariji Vukoje je da podržavaju razvoj radnika iz godine u godinu. Zbog toga su njihovi radnici stalno zaposleni tokom cele godine te mogu planirati svoju budućnost u vinariji. Na taj način i vinarija dobija radnike koji dobro poznaju vinograde i lozu sa kojom rade. To je izuzetno bitno jer vinarija Vukoje koristi za pravljenje vina isključivo grožđe iz sopstvenih zasada. Berba se vrši ručno. A tokom godine, pored zelene berbe u cilju proređivanja ploda i smanjenja prinosa na čokotu, radnici rade i berbu grožđa za pravljenje destilata, zatim berbu za premium vina i konačno grožđe za kasnu berbu.

Obilazak vinarije nastavljamo u podrumu. Vino odležava u buradi od četiri vrste hrasta: francuskom, portugalskom, slavonskom i američkom. U odležavanju se kombinuju nova i korišćena burad. Mogu reći da je po pitanju korišćenja drvenih sudova, vinarija Vukoje zaista pronašla dobitni recept. Sva vina iz drvenih sudova odlikuje jako vešto korišćenje hrasta, uz Radovanov potpis kojeg odlikuje sklad, aromatska kompleksnost, dovoljno vremena da vino sazri pre izlaska na tržište. Naročito je to došlo do izražaja kod vranca kao sorte koja naprosto traži odležavanje u drvenim sudovima.

DEGUSTACIJA

Tribunia  Chardonnay & Malvazija dubrovačka 2018 - Vukoje - (sortni sastav: 50% šardone, 50% dubrovačka malvazija) Vinarija Vukoje je na prostore Trebinja vratila dubrovačku malvaziju, koja je nekada bila rasprostranjena u zaleđu Dubrovnika i u istočnoj Hercegovini i delovima Crne Gore. Kupaža šardonea i dubrovačke malvazije je ispunila očekivanja: aromatski na nosu se oseti malvazija sa aromama belog cveća, upotpunjena tragovima tropskog voća, zrele kruške, jabuke. Prijatne kiseline daju vinu svežinu. Zaokruženo, kompleksno na nepcima, perzistentna završnica u kojoj se ponovo javlja blag cvetni trag uz notu limuna.

Carsko vino 2015 - Vukoje - (sortni sastav: 93% žilavka, 7% bena) Vino koje svojim imenom asocira na slavnu prošlost i status žilavke u Austrougarskom carstvu. Grožđe iz Carskog vinograda na lokaciji Ušće se bere nešto kasnije, oko mesec dana nakon redovne berbe, čime se postiže veća ekstraktivnost. Fermentacija i odležavanje godinu dana u bariku od bagremovog drveta, sur lie, a potom bar 8 meseci u boci.

Vino odaje impresiju mladosti...Verujem da mu predstoje decenije plemenitog starenja i da će vremenom postajati sve lepše i bolje. Veliko vino Hercegovine. Mineralnost koja se probija kroz slojeve aroma na nepcima: breskva, med, sveža smokva, citrusi, mokri kamen. Puno telo, elegantno korišćeno drvo koje opet odaje Radovanov potpis.

Vranac hercegovački 2015 - Vukoje - (sortni sastav: 100% vranac) Vranac je sorta koja zahteva odležavanje u drvenim sudovima. Vino je odležavalo godinu dana u bačvi od 3000 litara. Na nosu slojevito, bogato, arome crnog šumskog voća, divlje kupine, višnje, dopunjene notama sladića, cimeta, crne čokolade, kafe, vanile. U ustima izrazito voćno, mladalački sveže sa obiljem somotastih tanina. Puno telo. Duga završnica kojom dominiraju arome crnog šumskog voća.

Vranac Reserva 2012 - Vukoje - (sortni sastav: 100% vranac)    Grožđe sa odabranih najboljih delova vinograda za ovo vino se bere nešto kasnije, uz strogu selekciju u svakom segmentu prerade. Vino je odležavalo 18 meseci u bariku (kombinacija slavonskog i francuskog hrasta) i 12 meseci u boci. Oduševljava me kod vranca iz vinarije Vukoje što uvek dominira voćna svežina, bez teških, džemastih i nota ukuvanog voća. Čak i kad imamo primerak odležalog vranca u čaši. Na nosu još uvek dosta aroma crnog šumskog voća, kupine, višnje uz note bibera, zrna kafe, crne čokolade, svežeg duvana, kedrovine, nane. Izuzetno čvrsta struktura, puno telo, moć u skladu sa finom mineralnošću. Moj favorit na ovoj degustaciji.

Vranac mediteranski 2011 - Vukoje (sortni sastav: 100% vranac) Vino koje se radi prevashodno za američko tržište. Odležavanje u drvenim sudovima od američkog hrasta. I dalje se prepoznaje kvalitetno grožđe kao sirovina, koncentracija, punoća i mineralnost. Na nepcima, naglašena voćnost. Aromatski profil na nosu je kompleksan, dosta začinskih nota, kokos, cimet, beli biber. Kod ovog vina uočljiv je nešto jači uticaj odležavanja u hrastu.                                                                                                                                                              




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


"GIRL POWER" NA SRPSKOM TAKMIČENJU SOMELIJERA PROČITAJ VIŠE


VUKOJE - OGLEDALO HERCEGOVAČKOG VRANCA PROČITAJ VIŠE


FOTO PRIČA: DAN PROKUPCA 2019 PROČITAJ VIŠE


DANI PROKUPCA U CERPROMETU PROČITAJ VIŠE


OSVESTITE ČULA, OSETITE PROKUPAC PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade