Sorte vinove loze

Sorte vinove loze / 12/14/2020 / 391

SMEDEREVKA

"Obdareno visokim kiselinama, čak i u toplim godinama, sposobno da razvije arome u rasponu od jednostavnih citrusnih do zrelih nota žutog voća i meda. Neki vinski eksperti ga snobovski nazivaju ʼneinteresantnimʼ ali najbolji primerci su daleko od toga. Neki proizvođači ga čuvaju u novom hrastu, ali generalno to i nije najbolje rešenje za ovu sortu. Iako vina retko dostižu izuzetan kvalitet, dostižu relativno visoke cene zbog ugleda regije iz koje potiču."

Sa izuzetkom poslednje rečenice, prethodni opis bi se mogao odnositi na smederevku. No, u pitanju je opis kortezea, italijanske bele sorte iz Pijemonta od koje nastaju vina Gavi di Gavi. Iako sličnih karakteristika, korteze ima daleko bolju reputaciju i dostiže značajno višu cenu nego vina od smederevke. Ipak, da li smederevka može reputacijom da se približi kortezeu? Da li su došli bolji dani za smederevku?

Genetska istraživanja pokazala su da su roditelji smederevke sorta gue blan (gouais blanc) i moldavska stona sorta bele kozje sise. Gue blan se na prostoru Balkana naziva belina, a tu sortu ampelografi nazivaju još i "velikim evropskim švalerom" jer je veliki broj evropskih sorti vinove loze potekao od nje. Spomenimo samo da šardone i smederevka imaju zajedničkog roditelja - gue blan, odnosno, belinu. U prošlosti su belina i smederevka na prostoru centralne Srbije po pravilu sađene zajedno u vinogradima i to pod imenima krupna i sitna belina.

Prilikom praćenja balkanskih sorti kroz istorijske izvore, otežavajuća okolnost je bila što su njihovi nazivi često pogrešno navođeni. Pri utvrđivanju identiteta sorti, ljudi su se oslanjali na prethodna iskustva i usmeno prenošenje informacija. Zato ne čudi što se smederevka u starijim izvorima može naći skrivena i pod nazivima belina ili bela plovdina, mada danas znamo da su to sasvim različite sorte.

Istoričar Aleksandar Fotić, ekspert za otomansku istoriju Balkana, navodi da se smederevka pominje po prvi put u stručnim pisanim izvorima 1855. godine kada je austrijski ampelograf Trumer objavio Sistematsku klasifikaciju u kojoj se navodi "Weiser Szemendrianer" (na nemačkom: bela smederevka) kao sorta vinove loze rasprostranjena na prostoru Ugarske (što je logično jer su u to vreme delovi Srbije pripadali Austrougarskoj). Već 1876.godine, u ampelografiji Hermana Getea navodi se bela smederevka kao sorta rasprostranjena u Ugarskoj i Srbiji. Na prostorima čitave bivše Jugoslavije, ova sorta je dobro znana kao smederevka, ali se takođe može naći i pod sinonimima: laška belina, dimjat i radoviška plovdina. Na Balkanu je poznta još kao semendria, zoumiatico u severnoj Grčkoj ili zoumiat u Turskoj.

U međunarodnom katalogu sorti vinove loze VIVC navedeno je da je smederevka, odnosno, dimjat bugarska sorta, ponajviše na osnovu činjenice da je ona u Bugarskoj na drugom mestu po zastupljenosti u vinogradima. Međutim, na osnovu raspoloživih istorijskih izvora, realnije je smatrati smederevku balkanskom sortom (naročito uzimajući u obzir da se političke granice na Balkanu neprestano pomeraju). Vredi pomenuti i da u Bugarskoj postoji teorija da su krstaši doneli dimjat iz doline Nila (Egipat) u Trakiju.Poznajući puteve kojim se kultura gajenja vinove loze širila u pojasu Mediterana, ova teorija je malo verovatna, uprkos tome što zvuči romantično i pogodno za marketinšku upotrebu.

Mali vinari iz okoline Smedereva još uvek neguju tradiciju proizvodnje vina od smederevke za kućne potrebe, od grožđa iz malih vinograda starih 35-40 godina. Nažalost, takva vina su i dalje najčešće sa ozbiljnim manama. Potrebne su znatne investicije u tehnologiju, opremu i higijenu podruma kako bi se taj kvalitet podigao. Na reputaciju vina od smederevke na domaćem tržištu utiču i jeftina, masovna vina od te sorte, kojima su već decenijama preplavljene police supermarketa, pa potrošači po prirodi stvari smederevku uglavnom ne doživljavaju kao ozbiljno vino. Međutim, do pre samo dve decenije, u sličnoj situaciji bila je i istarska malvazija, dok danas ona važi za perspektivnu sortu od koje se proizvode odlično pozicionirana i tražena vina koja snažno reflektuju istarski teroar.

Može se reći da je pionir u pokušajima da se smederevka vrati na vinsku scenu Srbije Dragan Vasić, vlasnik vinarije Podrum Janko. Već godinama je njegova smederevka najizražajniji primer sveže lagane sortne smederevke.Prekretnica je bila 2008.godina kada je smederevka iz berbe 2007 iz Podruma Janko osvojila nagradu za najbolje belo vino od autohtone sorte na Velikom ocenjivanju vina koje je organizovala nacionalna asocijacija somelijera SERSA.

Dragan Vasić Janko ističe da se smederevka u njegovom vinogradu najčešće poslednja bere, s obzirom na to da je pozna sorta koja sazreva u četvrtoj epohi. Vasić iskreno dodaje da mu se ponekad čini da njoj najmanje posveti pažnje tokom berbe jer se trude da je što pre oberu kako bi i zvanično završili berbu te godine.

Smederevka je prinosna sorta, pa joj za dobar kvalitet više odgovaraju manje plodni tipovi zemljišta. U literaturi se nalazi podatak da šira smederevke sadrži do 20% šećera, međutim, u vinogradima to često bude i više, a interesantno je da se u nekim delovima Bugarske od dimjata prave i prirodno slatka vina. Loza smederevke je slabo otporna na mrazeve, okca joj mrznu već na minus četrnaest stepeni, pa vinari i to moraju da uzmu u obzir prilikom odabira teroara.

Dragan Vasić je u početku koristio grožđe iz koooperacije, iz vinograda starog oko 30 godina na smederevskom brdu Drugovac. U međuvremenu su stasali su i njegovi zasadi smederevke ispred vinarije i na čuvenom lokalitetu Zlatno brdo, sa kog je Smederevska vinogradarska zadruga svojevremeno proizvodila premijum smederevku pod etiketom "Zlatno brdo".

Još 1874. godine je M. Savić, najistaknutiji srpski enolog i agronom u pretprošlom veku, načelnik u Ministarstvu privrede i višegodišnji predsednik Srpskog poljoprivrednog društva, obilazeći Orašac u Šumadiji, primetio kvalitet koji u tamošnjim vinogradima daje smederevska belina ako joj se smanji prinos:

"Loze su ponajviše kameničarka i ponešto začinka, premda je podavno g. M. T. i smederevsku belinu zasadio i ona uspeva vrlo dobro. Jedino što mi je na Smederevci ovd. u oči palo to je, što je ove godine vrlo slabu lozu i mali list imala. Gotovo, ja sam zbog ovoga sklonjen misliti da smederevka nemože baš take, prisušne položaje, da podnese, kao što ih ima na oraškom brdu; ali i ako po količini bude manje grožđa, po kakvoći zaista neće izostati".

On je takođe ostavio i svedočanstvo o prisustvu smederevke u srpskim vinogradima:

"Ima je u smederevskim vinogradima svuda izuzimajući Katansko brdo, pa i po ostaloj Srbiji no malo još za sada, premda se čine pokušaji da se raširi, tako u Požarevcu, a u Šumadiji na Oraškom brdu, Risovači".

Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo (CEVVIN), sorta smederevka je danas na 12. mestu po zastupljenosti u komercijalnim zasadima u Srbiji, odnosno, pod njom je 157 hektara vinograda.

Uz priču o smederevki, treba pomenuti i godominku, sortu razvijenu na oglednom dobru Radmilovac, sa ciljem da se poboljšaju karakteristike smederevke. Nastala je samooplodnjom smederevke, pa su čokot i oblik lista vrlo slični smederevki. Međutim, grozd i bobice kod godominke su sitniji, a sazreva ranije nego smederevka, pa je samim tim manje podložna sivoj plesni. Aromatski profil godominke je bogatiji nego kod smederevke, uz prisustvo blagog cvetno – muskatnog tona.

Stilski, smederevka daje sveža, pitka i hrskava vina sa mirisom u kom dominiraju citrusne note, herbalni tonovi i belo stono voće. U završnici se javljaju začinski tonovi, veoma često vanila. Budući da uglavnom ima veoma dobre kiseline, u kupažama se često koristi za poboljšanje svežine. U Bugarskoj vinari sve više eksperimentišu sa odležavanjem smederevke u hrastovim i bagremovim drvenim sudovima, a na tržištu su se pojavili i prvi primerci oranž vina od smederevke. Takođe, pokazuje dobre rezultate i kao osnova za proizvodnju penušavih vina.

U svakom slučaju, smederevka kod nas još nije pokazala svoj puni potencijal ako pričamo o stilovima.Istovremeno, ona čini bitan element našeg vinskog identiteta koji se mora očuvati. Uz kreativnost vinara koji se danas ozbiljno bave ovom sortom, na dobrom smo putu da reputaciju smederevke podignemo približimo barem kortezeu iz Gavija.

_____________________________________________________

Tekst je originalno objavljen u vinskom magazinu Vino & Fino.

Link: http://www.vinoifino.rs/novosti/novost_sansa_za_smederevku_vinski_magazin_vino_i_fino_1327




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


PROKUPAC PROČITAJ VIŠE


SMEDEREVKA PROČITAJ VIŠE


IMA LI PLOVDINA BUDUĆNOST? PROČITAJ VIŠE


TURCI RATOM NIKAD NISU OSVOJILI CRNU GORU... A GROŽĐEM? PROČITAJ VIŠE


SEDUŠA, RETKA SRPSKA SORTA VINOVE LOZE SAČUVANA OD NESTANKA PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade