Aktuelno

Aktuelno / 05/20/2020 / 695

BEKSTVO IZ GRADA: ZAGAJIČKA BRDA I BELA CRKVA

Južni Banat i Deliblatska peščara imaju tu prednost što se nalaze u blizini Dunava, a na udaljenosti od nekih 85 km od Beograda. Upravo ta dostupnost ih čini izuzetnom vikend destinacijom za sve koji vole jedinstveno prirodno okruženje peščare, reku, biljni i životinjski svet, istoriju.

Krenuli smo ujutro iz Beograda putem koji preko Pančeva vodi ka Vršcu. Put kroz ravnicu i nije preterano zahtevan... Pogled puca kroz ravnicu, a duž puta sa leve strane se niže red rascvetalog bagrema (zasađen pre nekoliko godina kako bi se tokom zime sprečilo stvaranje smetova snega na putu pod naletima vetra).

Zagajička brda nisu destinacija koju masovno obilaze turisti. Biraju je najviše ljubitelji prirode jer bajkoviti brdoviti pejzaži zaista ne mogu da se nađu na nekom drugom mestu. Zato i nije baš lako naći ih. Najlakši način da se dođe do njih automobilom jeste da se kod Uljme skrene sa puta Pančevo-Vršac prema Beloj Crkvi. Potom, pri izlasku iz sela Izbište skrenuti desno ka selu Šušari (treba biti oprezan jer na raskrsnici ne postoji nikakav putokaz. Kasnije smo videli da pri dolasku iz suprotnog smera to jest iz Bele Crkve postoji znak koji obeležava skretanje za Šušaru). Put vas od raskrsnice onda vodi pravo kroz ravnicu a pred vama će se ukazati bregoviti deo Deliblatske peščare. Nakon što se put uspenje na breg, sledi blaga krivina udesno i onda prva raskrsnica na kojoj se asfaltni put ukršta sa dva zemljana puta koji vode kroz njive. E, tu treba da parkirate automobil.
Odatle skrenite na poljski put s leve strane. Put nije zahtevan za pešačenje i u početku vas vodi kroz polja kukuruza i suncokreta. Tu smo već imali priliku da sretnemo jazavca kog smo očigledno iznenadili pa je hitro šmugnuo u obližnje žbunje. Nakon par stotina metara, u daljini ćete ugledati antenu koja se nalazi na vrhu jednog od Zagajičkih bregova i onda samo treba pratiti put koji ide prema njoj. Otprilike nakon 4 kilometra lagane šetnje, ukazaće vam se prizor nalik hobitskim scenama iz filma Gospodar prstenova. Smaragdno zelena brda prošarana pojasevima drveća se smenjuju pred vama. Vrlo lako možete prateći greben brda prelaziti s jednog na drugo ili naprosto sići između njih i istražiti ih iz sasvim drugačije perspektive. Zagajička brda u stvari predstavljaju peščane dine koje su vremenom obrasle stepskom vegetacijom i to se jasno uočava na mestima gde je trava proređena.

Boravak u prirodi, pejzaži koje ćete dugo pamtiti i stepska vegetacija će vam sigurno oduzeti nekoliko sati a da to i ne primetite, pa zato ostavite dovoljno vremena za Zagajicu prilikom planiranja puta.

Nakon što smo se vratili do asfaltnog puta, nastavljamo vožnju ka Beloj Crkvi. Belocrkvansko vinogorje je pored Vršca nekada bilo jedno od najznačajnijih vinogradarskih područja Austrougarske sa kog su ogromne količine vina snabdevale sve delove velikog carstva. "Vina sa peska" su imala svoju reputaciju među potrošačima i prepoznatljivost po svežini, naglašenoj voćnosti i finom mineralnom tragu. Danas male parcele vinograda po obližnjim selima daju samo nagoveštaj nekadašnje veličine i značaja koji je imao ovaj deo Srbije u pogledu vinarstva.

Inače, čitav ovaj kraj ima brojne tragove nemačkih uticaja jer je u vreme Austrougarske veliki broj nemačkih doseljenika iz franačke, švapske, hesenske i virtemberške regije stigao u južni Banat. Put nas vodi kroz selo Crvena Crkva koje se u vreme Austrougarske zvalo Rotkirchen. Današnja crkva Sv. Blagoveštenja u vizantijskom stilu je mlađa, sagrađena je 1912. godine na mestu gde je nekada stajala crkva iz 18. veka, ali je zadržala karakterističnu crvenu boju po kojoj je i selo dobilo ime.

Bela Crkva je lepa varoš smeštena nadomak venca vršačkih planina koje kao paravan grade pejzaž kojim u prednjem planu dominiraju tornjevi belocrkvanskih bogomolja. Najbolje je obilazak grada započeti sa vidikovca Tri krsta na kom su Nemci 1943. godine (tokom Drugog svetskog rata) pogubili 100 stanovnika varoši. Odatle se pruža predivan pogled na panoramu grada.

U podnožju se prvo stiže do katoličke crkve sagrađene u periodu 1803-1806 i ruske crkve iz 1930. godine na trgu okruženom stoletnim stablima. Odmah pored je i najstarija kuća u gradu, sagrađena  1738. godine u baroknom stilu. Obilazak grada se svodi na glavnu ulicu jer se najznačajniji primerci lokalne arhitekture nalaze duž nje. Zgrada u kojoj se danas nalazi dom za nezbrinutu decu predstavlja izvanredan primer bečke secesije. Moram da istaknem i da Bela Crkva ima tu sreću da je stara arhitektura u velikoj meri očuvana,  a danas fasade generalno deluju sređeno i očuvano tako da ćete uživati razgledajući različite stilove kuća, boje fasade, ukrasne elemente...

Glavna ulica vodi sve do gradskog parka i prepuna je kafića tako da nećete imati problem da odaberete svoju poziciju da kao lokalci popijete kafu posmatrajući prolaznike.

A nakon šetnje po prirodi i otkrivanja belocrkvanske arhitekture, sigurno ćete i ogladneti. Na izlasku iz Bele Crkve prolazimo pored niza od nekoliko jezera koja su tokom leta popularna destinacija za ljubitelje kupanja i sunčanja. Zaputili smo se u Banatsku Palanku, tačnije u deo koji se naziva Stara Palanka koji se nalazi na obali Dunava i na mestu na kom počinje kanal Dunav-Tisa-Dunav. Stara Palanka je malo mesto sa tek desetak kuća, ali polovina njih su restorani i kafane koji posetiocima nude pretežno specijalitete od dunavske ribe. Pogled na moćni Dunav je idealan način da zaokružite ovaj dan u južnom Banatu.

Žao nam je što nemamo više vremena da istražimo i stazu za ljubitelje prirode koja od Stare Palanke vodi do ušća reke Nere u Dunav i duž granice sa Rumunijom i neku od vinarija u Deliblatskoj peščari, ali to ćemo ostaviti za narednu posetu ovom kraju.

LOKALNA VINA:

S obzirom da nam je u fokusu bio obilazak Deliblatske peščare i Zagajičkih brda, ovog puta nismo imali vremena da obiđemo i lokalne vinarije. Vinarija Đorđe (adresa: Devojački bunar, Banatski Karlovac) i vinarija Galot (adresa: Vojvode Mišića 127, Banatski Karlovac) su vam najbliža opcija ako idete ovom maršrutom ka Zagajičkim brdima. No, lokalna vina možete pronaći i u restoranima u regiji.

 Ako imate dileme u vezi naručivanja vina kuće u restoranu, dobar putokaz neka vam bude ime vinarije Marinković iz Vršca. U restoranima se njihovo vino često služi kao vino kuće, a kvalitet je sasvim zadovoljavajući. U Staroj Palanci je poseta u restoranima odlična tako da i vina kuće u rinfuzi ne stoje dugo. Stoga vina izlaze na sto u solidnom stanju bez preterane oksidacije zbog neadekvatnog čuvanja vina.

Ako tražite lokalna vina u buteljci, preporuka je da probate neka od lokalnih belih vina poput muskat otonela iz vinarija Soul Wine ili vinarije Drašković, dopadljivu kupažu traminca i tamjanike vinarije Galot pod etiketom Balerina, pino griđo iz vinarije Galot ili Đorđe (u kupaži sa šardoneom pod etiketom Fresca bela), frankovku iz vinarija Soul Wine ili Drašković, te merlo ili pino noar iz vinarije Rnjak. A ako želite da ponesete kući nešto posebno, onda svratite u Banatski Karlovac u vinariju Galot i obradujte sebe penušavcem Gala 2016 rađenim tradicionalnim metodom.

 




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


ITALIJA - MALI KOMAD RAJA MEĐU VINOGRADIMA PROČITAJ VIŠE


ITALIJANSKA HRANA & VINO - IDEALNI PAROVI PROČITAJ VIŠE


VODIČ ZA RAZUMEVANJE ITALIJANSKIH VINSKIH ETIKETA PROČITAJ VIŠE


PUTOVANJE KROZ VINSKE REGIJE ITALIJE PROČITAJ VIŠE


BOGATSTVO ISTORIJE I AUTOHTONIH SORTI VINOVE LOZE U ITALIJI PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade