Konačno smo dočekali da i crnogorski vinari iskorače iz svoje zone komfora i sa puno optimizma izađu na regionalnu vinsku scenu sa proslavom "Međunarodnog dana kratošije" 24.aprila 2025. godine.

PROLOG

Najveći autoritet na crnogorskoj vinskoj sceni, dr Vesna Maraš, mi već nekoliko godina prilikom brojnih susreta govori kako bi volela da se Crnogorci ugledaju malo na ono što se u dešava na vinskoj sceni Srbije i da je taj trenutak došao jer pored Plantaža u Crnoj Gori sada ima toliko malih porodičnih vinarija koje su uzdigle svoja vina kvalitetom na visok nivo. Uvek nasmejana, uvek optimistična, Vesna mi je nedavno rekla i da se osnivanjem Vinskih vitezova Crne Gore okupila kvalitetna grupa ljudi prepuna novih ideja i želje da uzdigne vinsku scenu Crne Gore. Tim više jer su Crna Gora,  a ujedno i perjanica crnogorskog vinarstva Plantaže prošli kroz vrlo nezgodan period političkih turbulencija i neizvesnosti, promena koje su imale veze sa svim osim sa vinom, pa se čini da je crnogorski vinski brod konačno našao mirno more i zaplovio dalje.

PRVI ČIN

U martu dok sam bio u Lisabonu, zazvonio mi je telefon. Dejan Keković, vlasnik vinarije Keković mi uzbuđenim glasom saopštava da su crnogorski vinari rešili da ove godine po prvi put obeleže Međunarodni dan kratošije. Još uvek ne zna gde, kako i ostale detalje ali bi voleo da me pozove da prisustvujem proslavi jer je određen datum 24.april. Uspeo sam da u svom zgusnutom kalendaru vinskih dešavanja skratim put u Mađarsku na vinsko takmičenje i ubeležim 2 dana upoznavanja sa najnovijim dešavanjima na vinskoj sceni Crne Gore.

DRUGI ČIN

24.april, rano jutro na beogradskom aerodromu. Zašto je kratošija toliko važna Crnogorcima? Dok pijem kafu i čekam da počne bording, razmišljam šta je to motivisalo Crnogorce da daju značaj promociji vina od kratošije kad trenutno ima na tržištu samo 7 etiketa kratošije iz Crne Gore. Pomišljam da je to sigurno delom i inat. Inat jer su hrvatski naučnici potpuno ignorisali postojanje kratošije u Crnoj Gori kada su zaključili da je poreklo zinfandela iz Hrvatske na osnovu desetak čokota "crljenka kaštelanskog" nađenih u Dalmaciji. Dr Vesna Maraš je sa timom naučnika iz Španije i Crne Gore utvrdila da u populaciji vinove loze iz starih crnogorskih vinograda, kratošija zauzima značajno mesto i da se u svim starim vinogradima vranca po pravilu nalaze i čokoti kratošije. Takođe, 50% crnogorskih proizvođača grožđa u svojim zasadima ima i kratošiju.

Statut grada Budve (1423-1431) je najstariji pisani dokument koji sadrži 20 poglavlja posvećenih vinogradarstvu, vinovoj lozi i vinu, što svedoči o značaju vinove loze i proizvodnje vina u svakodnevnom životu stanovnika srednjovekovnog grada Budve. Poglavlje 261 je u celosti posvećeno vinogradima“Kratošije” i to se može smatrati najranijim pominjanjem kratošije/zinfandela u pisanim izvorima.

Zašto onda toliki fokus na vranac koji je takođe crnogorska autohtona sorta vinove loze, a kratošija je proteklih decenija bila potpuno u senci vranca? Čini mi se da razlog leži u strategiji Plantaža... Jednostavno, Plantaže su kao najveća vinarija i najznačajniji privredni subjekt u Crnoj Gori kreirale marketinšku strategiju koja je bila decenijama posvećena promociji vranca jer je to bio a i sada je glavni proizvod Plantaža zastupljen na svim kontinentima. S obzirom da su decenijama Plantaže bile sinonim sa komercijalnim vinarstvom Crne Gore, tako se kreirao i vinski identitet Crne Gore. Ujedno, vranac (sortni ili u kupažama) čini i 70% crnogorskih vina. Ova sorta se zbog svojih kvaliteta proširila pored Crne Gore i Hercegovine i na Hrvatsku, Srbiju, Severnu Makedoniju. Pošto je sada pouzdano utvrđeno da kratošija odnosno zinfandel potiče upravo sa prostora Crne Gore, mali vinari su rešili da iskoriste značaj ove sorte u afirmaciji Crne Gore kao vinske zemlje.

TREĆI ČIN

Apsurd života na Balkanu...po izlasku sa aerodroma, sedam u taksi, no iz zasede iskače komunalni policajac i traži dokumenta od taksiste... Taksista negoduje, protestvuje, ali džaba...jer vlast je vlast. Taksista mi objašnjava da su političari podelili Podgoricu na nekoliko opština pred neke izbore da bi osigurali dovoljan broj glasača za pobedu (klasični primer izbornog inženjeringa kao što vlast u Srbiji redovno praktikuje).Tako je centar Podgorice pripao jednoj opštini, a sama zgrada aerodroma drugoj opštini. Usled toga, taksisti iz centra Podgorice mogu da dovezu putnike na aerodrom, ali im je zabranjeno da preuzimaju putnike sa teritorije druge opštine, pa samim tim i sa parkinga ispred aerodroma. Posle nekih 20 minuta, on dobija kaznu i krećemo ka gradu.

Po dolasku u hotel, pridružujem se ostatku grupe koju čine regionalni vinski novinari i eksperti, te odlazimo u dobro znano mesto. Vožnja kroz Ćemovsko polje me uvek fascinira. Nepregledni redovi vinograda na kraškom polju ravnom poput tepsije, oko 2300 hektara koje zauzimaju vinogradi, a sada i maslinjaci i zasadi breskve. To me podseća na staru crnogorsku tradiciju da se u vinogradima sade i druge kulture kako bi se najbolje iskoristio svaki komad zemlje, jer je na crnogorskom kršu svaka parcela zemlje vredna kao zlato. Nekada su između redova vinograda u Crnoj Gori sadili krompir, a danas su po obodu vinograda na Ćemovskom polju posađene masline i breskve. Krupni obluci u vinogradima nepogrešivo podsećaju na teroar u Chateauneuf-de-Pape...

Vinarija Plantaže se vraća na staze stare slave nakon turbulentnog perioda. Pored vranca i kratošije, svoje mesto u zasadima su našle i druge sorte kao što su petit verdot, merlot, cabernet sauvignon, marselan, itd. Bitan segment rada čitavog tima iz Plantaža je istraživanje kakav sortiment će u budućnosti odgovarati na lokaciji Ćemovsko polje uzimajući u obzir klimatske promene te se stoga odabir sorti kontinuirano uvećava kako bi se ispitale sve mogućnosti ovog lokaliteta. Tu je i ogledni matični zasad autohtonih sorti koje su pronađene u sklopu istraživanja sortimenta u starim vinogradima.

Kao i svuda na Balkanu, problem sa radnom snagom postaje sve veći... Nekada je u vreme berbe ovde radilo po 1500-2000 sezonskih radnika. Danas se čitava berba završi sa 450 sezonaca, a situaciju dodatno otežava činjenica što se usled klimatskih promena čitav period berbe skratio tako da se više sorti mora brati u približno isto vreme.

ČETVRTI ČIN

Teško je praviti priču o Crnoj Gori kao vinskoj zemlji ako imamo samo jednu gigantsku vinariju koja vlada tržištem. Zato je izuzetno važno za Crnu Goru što su u međuvremenu stasale brojne male porodične vinarije koje sve odvažnije nastupaju na lokalnom tržištu. Otkrivanje tih malih dragulja crnogorske vinske scene sam započeo pre nekoliko godina na Podgoričkom salonu vina gde sam imao priliku da ocenjujem vina iz okoline Podgorice... Sada sam po prvi put i obišao pojedine vinarije i zaista sam pozitivno iznenađen... Iako najkasnije od svih zemalja regije stupaju u vinsku trku, to im je omogućilo da preskoče neke greške koje su vinari iz ostalih zemalja pravili. Nema preterane ekstrakcije, nema preterane upotrebe drveta, kod svih vinara se vidi da teže eleganciji, nisu opterećeni nepotrebnim patriotizmom pa da "koriste isključivo crnogorski hrast" već su shvatili da se odličan rezultat može postići i sa francuskim ili mađarskim hrastom.

Vinarija Keković iz Novog Sela je odličan primer u kom smeru ide crnogorsko vinarstvo. Porodični vinski podrum koji bi pre mogao da zamislim kao ostavu za zimnicu i par buradi loze i vina za porodične potrebe je polako rastao, širio se... Mogu da zamislim koliko je izazovno u vreme berbe manipulisati i organizovati preradu grožđa u takvom prostoru. No, Dejan već ima viziju  u kom pravcu ide. Čak i sada je uspeo da maksimalno iskoristi kapacitete pa pored vinskog dela, vinarija Keković može da ugosti posetioce i u gastro delu, pri čemu je gastro ponuda već sada na visokom nivou sa fokusom na lokalne proizvode. Projekat nove vinarije i čitavog kompleksa za vinski turizam je već napravljen. Šire se podjednako i vinogradi i maslinjaci...U vinariji se održava i mala škola vina gde posetioci mogu da se upoznaju sa osnovama vinske kulture ujedno degustirajući vina iz vinarije Keković. Vinarija Keković ima vrlo konzistentan kvalitet vina u svom portfoliju, no meni su najbolju impresiju ostavili vranac i vino Radovan (kupaža vranca i kaberne sovinjona). Jednostavno, taj spoj svežine i ekstraktivnosti u crvenom vinu očarava, naročito danas kad ima toliko tupih crvenih vina sa  aromama džemastog, ukuvanog voća i visokim alkoholima.

PETI ČIN

Vijugav put vodi preko brda koja se spuštaju ka obali Skadarskog jezera. Vinogradi i vinarija Patrimonio se nalaze na nadmorskoj visini iznad 200 metara na prostoru Bobije (Cetinje). Moj prvi susret sa vinima iz vinarije Patrimonio je bio pre nekoliko godina kada je na ocenjivanju vina organizovanom u sklopu Podgoričkog salona vina ocenjena Malvazija Patrimonio kao najbolje belo vino. Zaista, vlasnik vinarije Radosav Brnović sa svojim sinovima je svestan da njihovi položaji u blizini Skadarskog jezera, a opet više u brdima predstavljaju adut kad su u pitanju bela vina.

Široko je rasprostranjeno mišljenje da je Crna Gora pretežno zemlja crvenih vina. Čini mi se sada da je to mišljenje formirano na činjenici da su do skoro jedina crnogorska vina koja smo poznavali bila ona sa Ćemovskog polja. A taj lokalitet svakako nije idealan za bela vina. No, mali vinari su potražili položaje gde su od davnina bili vinogradi, više u brdima. Teško je tamo naći veće površine za sadnju vinograda. Zemlja je skupa, potrebne su velike investicije da se kamenit teren iskrči i privede nameni. Upoznavanje sa belim vinima vinarije Patrimonio me je uverilo da ne treba zanemariti potencijal Crne Gore kada su u pitanju bela vina. Naročito Patrimonio Sauvignon Blanc 2024 koji bi mogao izaći na crtu mnogim vinima iz hladnijih regija.

Ako pričamo o belim vinima, čini mi se da je jedini problem što lokalne vinarije nemaju profilisanu neku karakterističnu belu sortu koja je tipična za crnogorsko podneblje. Vinari u vinogradima sade šardone, sovinjon blan, krstač, razne varijetete malvazije, no još uvek se nije izdvojila neka sorta koja pokazuje najbolje odlike na lokalnom tlu. Vreme će pokazati koja sorta će se izdvojiti kao crnogorski adut kad su u pitanju bela vina.

Nakon posete Cetinju, opet se vraćamo ka Skadarskom jezeru. Spuštamo se strmim vijugavim putem do magičnog lokaliteta u Dobrskom selu. Vinarija Marković je od divljine preotela ovaj potez, raskrčila ga i na crvenoj zemlji podigla zasade vinograda i objekat koji objedinjuje vinsko-gastronomske i smeštajne kapacitete. Vinarija Marković je iz manastira Bukovo u istočnoj Srbiji donela sadnice crne tamjanike tako da su i jedina vinarija u Crnoj Gori koja ima zasade ove sorte. Uz bisere crnogorske gastronomije, probali smo selekciju vina iz vinarije Marković. Kod sovinjon blana mi je falila tipičnost, u čaši sam imao solidno belo vino, ali mu je falio jasan identitet sovinjona. Mnogo bolji utisak su generalno ostavila crvena vina. Crna tamjanika je dala u čaši elegantnu boju, srednje telo i kompleksnu zavodljivu aromatiku. Reklo bi se da je idealna opcija kao crveno vino koje se može piti tokom leta. Širaz pod etiketom Ti'o pokazuje svu lepotu ove sorte. Robusno, kompleksno a opet mekane impresije na nepcima prosto klizi uz svaki zalogaj. Obećao sam sebi da ću posetiti opet ovaj magični pejzaž kojim dominiraju tereni sa crvenicom (terra rossa) kad me sledeći put vinske avanture dovedu u Crnu Goru.

FINALE

Večera u Šipčaniku, nekadašnjem vojnom aerodromu na periferiji Podgorice koji je već decenijama u vlasništvu Plantaža i koji u svojih 360 metara čuva vina koja će se u godinama koje slede naći u našim čašama.

Trenutak da se u prisustvu malih vinara i tima iz Plantaža osvrnemo na proslavu Međunarodnog dana kratošije i našeg boravka u Crnoj Gori.

Ostaće zabeleženo da je na prvoj proslavi Dana kratošije 24.aprila predstavljeno 7 etiketa. Optimizam među vinarima mi sluti da će se u narednim godinama taj broj dalje uvećavati, slično kao što je to kod nas bio slučaj sa prokupcem. Ono što nedostaje crnogorskoj vinskoj sceni da ubedljivije nastupi je sinergija koju čine vinari, somelijeri i vinski mediji i komunikatori. Lokalna somelijerska organizacija nije dovoljno afirmisana, što čudi uzimajući u obzir da je Crna Gora turistička zemlja i da ima potrebe za edukovanim kadrovima u lokalnim hotelima i restoranima. Takođe, još se nisu afirmisali lokalni vinski mediji i promoteri koji će širiti priču i novosti o vinima Crne Gore. Za sada, svi ti nedostaci su prevaziđeni zahvaljujući energiji i elanu lokalnih vinara, ali na srednji i dugi rok će morati da se radi na sređivanju vinske scene u svim elementima.

Zakazujemo novi susret 24.aprila sledeće godine, a kratošija se iz Crne Gore vinula među druge balkanske sorte kao što su prokupac, vranac, mavrud i stanušina koje već imaju svoj dan u godini.

U međuvremenu, tim iz vinarije Plantaže nam pokazuje da oni konstantno rade na inovacijama, pa u čašama dobijamo ekskluzivnu i premijernu priliku da probamo prvo vino od sorte probus iz berbe 2024 sa Ćemovskog polja. Neće me iznenaditi da se u budućnosti i probus nađe u nekoj od crvenih kupaža sa prepoznatljivim logom Plantaža.

NAZAD NA KATEGORIJU