Japan je izuzetno primamljivo tržište za sve ozbiljne vinske igrače, ali podjednako i teško jer tamo vladaju drugačiji kulturni i ekonomski obrasci ponašanja, često neshvatljivi nama koji dolazimo sa zapada.  Japan nije samo zemlja izlazećeg sunca, već i zemlja u kojoj potrošnja vina kontinuirano raste. U 2012. godini, potrošnja vina po glavi stanovnika je iznosila 2,69 litara. Vino sve više postaje element svakodnevnog života - 7% populacije svakodnevno pije vino, dok procenat onih koji bar jednom nedeljno piju vino iznosi više od 50%.

A kakva vina se piju u Japanu?

Možda vam nije poznato, ali uprkos lošim prirodnim i klimatskim uslovima za gajenje vinove loze, Japanci ipak uspevaju da proizvedu vino (najčešće sorte su košu, kaberne sovinjon i merlo). Iz ličnog iskustva (štand japanskih vinarija na ovogodišnjem sajmu ProWein u Diseldorfu)  mogu da potvrdim da japanska vina ipak ne mogu da se kvalitetom mere sa vinima iz tradicionalnih vinskih regija sveta. Zvanična statistika čak navodi da 33% vina koje se godišnje popije na japanskom tržištu čini domaće vino. Međutim, treba znati da se po japanskom zakonu domaćim vinom smatra i rinfuzno vino uvezeno iz drugih zemalja pa flaširano u Japanu. Zato, na primer, i 8.300 hektolitara makedonskog vina se smatra "domaćim" . Uvozna vina čine 67% tržišta, pri čemu dominiraju vina iz Španije, Francuske, Italije i Čilea. Vina Novog sveta su sve prisutnija, dok vina iz zemalja istočne Evrope tek pokušavaju da pronađu svoj put do japanskih ljubitelja vina. Bugarska tu zauzima najznačajnije mesto jer godišnje izveze u Japan 297.000 litara vina. Naš sused Hrvatska se trenutno zadovoljava sa 47.000 litara.

Ako pogledamo trendove na japanskom tržištu, najvažnije je pomenuti da se više piju crvena vina. 12% potrošača preferira roze vino (i tamo vlada globalni trend rasta popularnosti rozea). Omiljene sorte su internacionalne (dakle, idealno tržište za srpske vinarije): kaberne sovinjon, merlo, pino noar, šardone i sovinjon blan. Žene prednjače nad muškarcima u kupovini i konzumaciji vina (55% prema 45%). U poslednjih nekoliko godina, Japan je postao omiljeno tržište za vinarije iz čitavog sveta koje proizvode penušavce. Nakon što su otkrili da se penušavci lako uparuju uz japansku kuhinju, Japanci su im dali status vina koje se može piti u svakoj prilici. Zato ne treba da vas iznenadi što mladi Japanci sve više piju penušavce umesto piva.

Japancima pri kupovini nije glavni faktor zemlja ili regija iz koje potiče vino. 70% kupaca će uzeti bocu vina ne gledajući odakle je ako je zadovoljavajući odnos cena/kvalitet. Japanci dosta cene internacionalna takmičenja i njih smatraju pokazateljem kvaliteta. Dakle, što više zlatnih i srebrnih nalepnica na boci, tim bolje.

Kad sve ovo uzmemo u obzir, dolazimo do profila potencijalno uspešne vinarije na japanskom tržištu: nije toliko bitno iz koje je regije, ali vino treba da ima dobar odnos cena/kvalitet. U ponudi se traže crvena vina, od internacionalnih sorti. Još ako ima i penušavce, biće zadovoljne i mlade generacije Japanaca.  A povrh svega, kao šlag na torti dođu nagrade za vina sa internacionalnih takmičenja.

Ako ovaj profil stavimo uz informaciju da je vinarija Aleksandrović iz Topole (Šumadija) potpisala ugovor sa japanskom firmom Makoto Investments o izvozu vina iz premijum segmenta u Japan, onda lako možemo zaključiti da se vinariji Aleksandrović otvaraju vrata za značajnije prisustvo na japanskom tržištu. Vinarija Aleksandrović već sada izvozi otprilike 1/3 svojih proizvoda, prvenstveno u Rusiju, Kinu, SAD i EU. Zato sa nestrpljenjem očekujemo vesti kako će naši "šumadijski samuraji" biti primljeni na japanskom tržištu.



 

NAZAD NA KATEGORIJU