Aktuelno

Aktuelno / 11/06/2020 / 225

BALKANSKI VINARI U NEVOLJI ZBOG COVID-19

"Vina sa Balkana su proteklih godina stigla do svetske vinske scene. No, viškovi neprodatog vina usled pandemije Covid-19 bi mogli da nanesu velike štete."

Pod vrelim suncem, kamenita staza vijuga uz brdo do čokota vinove loze starih više od jednog veka koji svedoče o dugoj istoriji vinarstva u Župi, na jugu Srbije. 

Nekada davno, pesme berača grožđa su odjekivale ovom živopisnom regijom, a svako selo je imalo svoju poljanu, tradicionalne vinogradarske kolibe u kojim su meštani pravili i čuvali vino. 

Poljane više nisu aktivne, a znatno manje stanovnika Župe danas živi od vinarstva. Ali, ova delatnost je proteklih godina ponovo zaživela i pojavila se mlađa generacija vinara koja nastavlja tradiciju svojih predaka.

Župa je jedna od brojnih balkanskih vinskih regija koje su zauzele svoje mesto na svetskoj vinskoj sceni, impresionirajući znalce svojim autohtonim sortama vinove loze i specifičnim vinskim stilovima oblikovanim kroz vekove. 

Njihov uspeh je, međutim, iznenada postao ugrožen usled uticaja pandemije Covid-19. 

U Srbiji, Savez vinara i vinogradara Srbije navodi da je u poređenju sa prethodnom godinom, prodaja vina opala između 30 i 50%  u prvoj polovini 2020. godine, periodu kad je poput ostatka Evrope cela država bila u potpunom karantinu. U Severnoj Makedoniji, prodaja domaćih vina je opala 80% tokom perioda karantina, prema navodima udruženja "Wines of Macedonia". 

"Kriza izazvana pandemijom Covid-19 napravila je ogromnu štetu makedonskoj vinskoj industriji i ozbiljno narušila likvidnost makedonskih vinarija", rekla je Elena Miloševska iz udruženja "Wines of Macedonia". 

Pomoć nekima ali ne svima

Na Balkanu, neki vinari će proći bolje od ostalih. 

Kao članice Evropske unije, Slovenija i Hrvatska imaju koristi od paketa mera usvojenog krajem aprila za pomoć vinskom sektoru da prebrodi krizu koju je izazvao virus korona, što ukjučuje i dodatne kapacitete za skladištenje vina i takozvanu "zelenu berbu" pri čemu vinari dobijaju nadoknadu za odbačeni rod grožđa.

U ostatku regije, međutim, skladišta su puna nakon naročito dobre berbe prošle godine, što znači i da ima manje mesta za ovogodišnji rod. 

Potezi velikih vinarija u vinskim gigantima kao što su Italija, Francuska i Španija da se oslobode ogromnih zaliha vina su doveli u zapadnoj Evropi do pada cena za više od 25%, što je uticalo na vinare u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Hrvatskoj koji prodaju znatne količine svojih vina na stranim tržištima.

Neki vinari se žale da su vlasti malo učinile kako bi pomogle vinskoj industriji. 

"Naša Vlada nije učinila apsolutno ništa", rekao je Josip Brkić iz vinarije Brkić, čuveni vinar iz Čitluka, sa juga Bosne i Hercegovine. "Vinarije su prepuštene same sebi".

Brkić navodi da se on usredsredio na "kontrolisani prinos", time ograničavajući proizvodnju vina najvišeg kvaliteta. Zajedno, vinari Bosne i Hercegovine su zatražili zabranu uvoza grožđa iz Severne Makedonije i sa Kosova.Takav uvoz nije dozvoljen prema bosanskim zakonima, ali u stvarnosti grožđe se obično uvozi kao stono a potom koristi za proizvodnju vina. 

Brkić dodaje da iako nisu preduzete nikakve formalne mere, " u praksi se pokušava odugovlačiti sa uvozom grožđa kako bi uvoznici na kraju odustali". 

Slična je situacija na Kosovu,dok se u Crnoj Gori razmatra kako postupati sa viškovima vina, naročito jer je najveća vinarija u državi - Plantaže - još uvek u državnom vlasništvu i glavni izvoznik. 

U Srbiji, gde je tokom marta i aprila primenjen najstroži karantin, vinarije su mogle da koriste državnu pomoć za isplatu zarada zaposlenima i odlože plaćanje poreza. I tamo su vinari zahtevali zabranu uvoza vinskog grožđa, ali bi promena relevantnih zakona mogla potrajati mesecima.

Za vinare koji imaju viškove vina, najbolje je da smisle načine da što pre rasprodaju svoja sveža bela i roze vina, čak i uz snižene cene ili uz ulaganje u promotivne prodajne akcije na tržištu, festivalima, sajmovima i uz pojačan marketing, naglašava Igor Luković, vinski kritičar iz Srbije. 

"Sada je vreme za podršku države...koja treba da podrži srpsko vinarstvo poreskim olakšicama i direktnim i brzim subvencijama bez birokratskih prepreka, kao i širokom i dobro artikulisanom kampanjom koja bi domaćim potrošačima još više približila sada nesumnjiv kvalitet vina proizvedenog u Srbiji". 

U Severnoj Makedoniji, Miloševska objašnjava da su vinogradari - kojih ima oko 100.000 - tražili od države da subvencioniše cene grožđa u otkupu. Vinari takođe žele direktnu državnu podršku za promociju svojih vina u inostranstvu. 

Opasnost od dampinga cene vina

Miloševska naglašava da pored toga što sve vinarije osećaju efekte pandemije, "percepcija je da su male vinarije pogođene više ovom situacijom, jer nisu ili su manje zastupljene u velikim lancima supermarketa i uglavnom prodaju svoje vino putem HORECA sektora ili direktno iz vinarije". 

S druge strane, ona dodaje "da se manji proizvođači mogu mnogo lakše prilagoditi novonastaloj situaciji i oni nemaju toliko pritiska jer nemaju velike količine zaliha i velika očekivanja u pogledu otkupljenih količina grožđa u nastupajućoj berbi". 

Ogromni uticaj pandemije na globalnu turističku industriju ima domino efekat na prodaju vina. Na Balkanu, Crna Gora i Hrvatska u velikoj meri zavise od turizma, a njihovi vinari se podjednako oslanjaju na prodaju turistima koji žele da probaju lokalna vina, no znatno manje turista je ove godine putovalo nego prošle godine. 

Suprotno tome, domaći turisti u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji mogu pružiti spas vinarima jer se Srbi, Bosanci i Makedonci okreću lokalnoj turističkoj ponudi, pa shodno tome, i lokalnim vinima.

Vinarije širom regije su se okrenule internetu i online prodaji, a neke su pokrenule i uslugu dostave na kućnu adresu. 

Slovenački vinski ekspert Bruno Gaberšek smatra da ne treba očekivati nagli porast ili pad cena slovenačkih vina u ugostiteljskom sektoru, "ali postoji opasnost da će u maloprodaji veće vinarije prouzrokovati kolaps tržišta ekstremno niskim, damping cenama vina". 

___________________________________________________

Ovaj članak je originalno objavljen na websajtu Balkan Insight ( https://balkaninsight.com/2020/09/23/covid-19-puts-balkan-winemakers-over-a-barrel/ )

Ovaj tekst je nastao uz finansijsku podršku Evropske Unije. Njegov sadržaj je isključiva odgovornost BIRN-a i ne odražava nužno stavove Evropske Unije. 




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


ITALIJA - MALI KOMAD RAJA MEĐU VINOGRADIMA PROČITAJ VIŠE


ITALIJANSKA HRANA & VINO - IDEALNI PAROVI PROČITAJ VIŠE


VODIČ ZA RAZUMEVANJE ITALIJANSKIH VINSKIH ETIKETA PROČITAJ VIŠE


PUTOVANJE KROZ VINSKE REGIJE ITALIJE PROČITAJ VIŠE


BOGATSTVO ISTORIJE I AUTOHTONIH SORTI VINOVE LOZE U ITALIJI PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade