Aktuelno

Aktuelno / 07/02/2020 / 506

ČUVAR AMPELOGRAFSKE RIZNICE U SREMSKIM KARLOVCIMA

Stižemo u miran deo Sremskih Karlovaca. Već sa ulice nam privlače pažnju vinogradi u okviru oglednog dobra Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Novosadskog univerziteta. Departman poseduje imanje površine 33 hektara na kom približno 17 hektara čine vinogradi. U planu je ove godine i podizanje novog vinograda površine 3,5 hektara.

Istorija

Kao što se može videti u samom nazivu, Departman nije isključivo posvećen vinogradarstvu. Počeci se vezuju za 1947. godinu, ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, kada je formiran Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima. U cilju optimizacije troškova i zaposlenih, 1972. godine je sprovedena reforma naučnih i visokobrazovnih institucija, te je Zavod iz Sremskih Karlovaca postao sastavni deo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. To je možda bio dobar korak za fakultet i studente, međutim, kolateralna šteta je bio naučno-istraživački rad. Zaposleni su pored naučnog rada u laboratoriji i oglednim vinogradima dobili i znatan administrativno-birokratski zalogaj obaveza vezano za nastavne programe, studentske grupe, itd. Tada je do izražaja došao i manjak zaposlenih i ograničeni budžeti naučnih i obrazovnih institucija, a to su boljke sa kojima se i danas bori ova institucija od nacionalnog značaja.

Danas, kada srpska vinska industrija postaje sve važniji segment privrednog razvoja zemlje, raste i pritisak na naučne institucije da svojim saznanjima i radom podrže taj razvoj. Autohtone sorte vinove loze koje su do sada bile u potpunosti marginalizovane, odjednom postaju tražena roba. I onda smo se sudarili sa realnošću da decenijama nije rađeno na njihovoj selekciji, očuvanju, unapređenju karakteristika... Izuzetak od takve prakse je rad Departmana u Sremskim Karlovcima na selekciji, oplemenjivanju i razvoju novih genetički poboljšanih kultivara, priznavanju i zaštiti novih sorti vinove loze. U prilog tome je popularnost koju su među vinarima stekle sorte morava i probus. Departman i danas snabdeva sadnicama morave, probusa, sile, panonije i drugim sortama vinare koji žele da prošire svoje zasade vinograda sortama prilagođenim lokalnom podneblju.

Ampelografska zbirka

Važan deo Departmana je i ampelografska zbirka. Neprocenjiv genetički resurs i svedok vinskog diverziteta naših prostora. Najstariji deo čine sorte iz stare kolekcije koja je nastala u periodu 1948-1950 i koja je bila posađena na obližnjem brdu a u njoj je bilo zastupljeno 400 sorti vinove loze. U kasnijim godinama je kolekcija menjala svoju lokaciju, pa je neminovno došlo do gubljenja nekih sorti koje se nisu primile na novom položaju ili do pogrešnog obeležavanja čokota. Posledica svega toga je da danas imamo oko 240 sorti vinove loze u tom starom delu kolekcije. Među njima su banatski muskat, bela kadarka, stanušina, seduša, lipolist, furmint, kreaca...Veliki broj sorti koje istorijski izvori pominju na prostoru Fruške gore nažalost nisu sačuvane. U zbirci su i sorte tipične za druge vinske regije pa se studenti mogu upoznati sa sortama kao što su saperavi, kratošija, fetaska neagra, pagadebit ili murvedr. Ampelografska zbirka sadrži i takozvanu "ministarsku" kolekciju, odnosno uzorke svih sorti i klonova koji su po propisima Ministarstva poljoprivrede uvezeni u Srbiju tako da čitava zbirka broji više od 400 sorti i klonova.

Kolekcija je u besprekornom stanju i vidi se da zaposleni u Departmanu ulažu dosta truda da je očuvaju. Nažalost, trenutno nema kapaciteta da se detaljnije posvete uvećavanju te zbirke i radu na istraživanju autohtonih sorti.

Sad shvatam da je ovo mesto stalno razapeto između želja i mogućnosti. Činjenica da je Departman formalno deo Novosadskog univerziteta ima svoj ograničavajući faktor. Pored prodaje sadnog materijala, Departman takođe proizvodi i grožđe i vino. Time se dopunski puni budžet i smanjuje finansijska zavisnost od republičkog budžeta. No, ti komercijalni poslovi istovremeno umanjuju vreme i resurse za naučni rad i dalja istraživanja.

Naučnici i studenti ovde rade brojne mikrovinifikacije, studijske vežbe, a proizvode i vino koje se može kupiti na licu mesta u Departmanu.

(kreaca, banatski rizling)

Budući Institut za vinarstvo i vinogradarstvo?

U Srbiji je konačno sazrela ideja da treba da dobijemo svoj nacionalni Institut za vinarstvo i vinogradarstvo, a čini se da su Sremski Karlovci prava adresa za takvu instituciju od nacionalnog značaja uzimajući u obzir dosadašnje rezultate. Osnivanjem Instituta bi se stvorili uslovi da više naučnih radnika bude angažovano na poslovima koji direktno pomažu razvoj vinskog sektora Srbije. Međutim, i u naučnom svetu raste konkurencija. Poput sve veće konkurencije među vinarijama, priča se po kuloarima da i centralna Srbija i rejon Tri Morave imaju ambicije da budu sedište nacionalnog Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo. Srpskom vinarstvu je takva institucija u ovom trenutku neophodna, a vreme će pokazati da li će se ona nalaziti u Sremskim Karlovcima ili u centralnoj Srbiji.




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


ITALIJA - MALI KOMAD RAJA MEĐU VINOGRADIMA PROČITAJ VIŠE


ITALIJANSKA HRANA & VINO - IDEALNI PAROVI PROČITAJ VIŠE


VODIČ ZA RAZUMEVANJE ITALIJANSKIH VINSKIH ETIKETA PROČITAJ VIŠE


PUTOVANJE KROZ VINSKE REGIJE ITALIJE PROČITAJ VIŠE


BOGATSTVO ISTORIJE I AUTOHTONIH SORTI VINOVE LOZE U ITALIJI PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade