Aktuelno

Aktuelno / 10/04/2022 / 199

FURMINT - FRUŠKOGORSKI SREBRNAC

Furmint je sorta čiji se areal prostiranja širi od Slovenije sve do Rumunije, te u pravom smislu predstavlja sortu koja se svojevremeno gajila u Austrougarskoj. Međutim, u čitavom mozaiku, falila nam je jedna kockica, i to baš ona koja se tiče Srbije. Naime, danas su nam poznata sva lokalna imena furminta. U Sloveniji se furmint zove šipon, u Hrvatskoj je poznat kao pušipel ili moslavac, u Mađarskoj (i širom sveta) je opšte prihvaćen naziv furmint, dok je u Transilvaniji poznat kao som. U čitavoj priči nam je falio čvrst pisani dokaz da je furmint bio zastupljen na Fruškoj gori i u Sremu, nekada jednom od najznačajnijih vinogorja Austrougarske.

U sklopu istraživanja koje je sprovela grupa naučnika iz Španije i Srbije predvođena prof. Zapaterom, analizirani su uzorci vinove loze iz Volnijevog herbarijuma. Herbarijum sa početka 19. veka je sigurno najznačajnije otkriće novijeg vremena u savremenoj ampelografiji i pruža nam uvid u sortiment vinove loze na Fruškoj gori u periodu pre filoksere. Naučnica Milica Rat sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu je prvo uložila ogroman trud da se identifikuju natpisi koje je lično Andrej Volni ostavio u herbarijumu pri čemu je naročito značajan podatak ime sorte jer brojna imena sorti nažalost više nisu u upotrebi tako da nije moguće detektovati sortu samo na osnovu zapisanog imena. Stoga je ključni deo istraživanja bio DNK mapiranje u pokušaju da se od biološkog materijala iz 19. veka napravi reprezentativan uzorak iz kog će moći da se sekvencioniše DNK i odredi sorta.

Naši i španski naučnici su uspeli da determinišu 19 sorti i jedan od podataka se odnosi na furmint. Naime, jedan od uzoraka vinove loze sa Fruške gore u herbarijumu je bio upravo furmint, čime je potvrđena teza da je furmint nekada bio prisutan na Fruškoj gori. Ujedno smo saznali zahvaljujući herbarijumu i da se furmint na Fruškoj gori nazivao srebrno grožđe (belo) pa možemo biti zadovoljni što je "fruškogorski srebrnac" našao svoje istorijsko mesto u vinogradima Srbije. To može ujedno biti i polazna osnova za dalja istraživanja kako bi se utvrdili počeci proizvodnje suškovog vina na Fruškoj gori.

Objavljeni podaci su rezultat projekta  „Valorizacija genetičkih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“, koji je izveden u saradnji Biološkog fakulteta (Univerzitet u Beogradu), Instituta za vino i vinovu lozu, (Univerziteta u La Riohi, Španija), Instituta za multidisciplinarna istraživanja (Univerzitet u Beogradu), Poljoprivrednog fakulteta (Univerzitet u Beogradu) i Poljoprivrednog fakulteta (Univerzitet u Novom Sadu). Od domaćih stručnjaka, na projektu su radili prof. dr. Slavica Todić sa Poljoprivrednog fakulteta, dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Milica Rat sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, prof dr Željko Tomanović sa Biološkog fakulteta u Beogradu, dr Miroslav Nikolić sa Instituta za multidisciplinarna istraživanja u Beogradu.




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


FURMINT - FRUŠKOGORSKI SREBRNAC PROČITAJ VIŠE


DEŠIFROVAN GENETSKI KOD STANUŠINE PROČITAJ VIŠE


DEŠIFROVAN GENETSKI KOD JAGODE PROČITAJ VIŠE


ĐERAĆE - VINSKO I DUHOVNO SREDIŠTE KALABRIJE PROČITAJ VIŠE


ĆIRO - PRVA DOCG OZNAKA U KALABRIJI? PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade