Aktuelno

Aktuelno / 09/26/2015 / 1167

JEDNA VINARIJA, DVA SUNCA I TRI LICA

Šijački vinarija 

Ispričaću vam anegdotu o jednom norveškom turisti koji je bio na proputovanju po Evropi... Norvežanin došao na železničku stanicu u Parizu sa željom da kupi kartu do Bulonjske šume. Uz malo muke i znoja, uspeo je nekako da se sporazume sa ženom na šalteru za prodaju karata...

Nakon nekog vremena, voz ulazi u stanicu a on zaprepašćeno shvata da je umesto u Bulonjsku šumu  stigao u Bolonju u Italiji ... ah taj francuski jezik... treba znati razliku između „Bologne“ i „Boulogne“.... Možda ćete se iznenaditi, ali isti taj Norvežanin je mogao da završi i u Srbiji, i to baš u Banoštoru... Verovali ili ne, ali Banoštor je u vreme starih Rimljana imao isto ime kao Bolonja: Bononia.

Vinarije na Fruškoj Gori se ponose činjenicom da je Marcus Aurelius Probus u 3. veku posadio prve zasade vinove loze na ovim prostorima baš na Fruškoj Gori, u blizini tadašnje prestonice Sirmiuma. U bilo koju od fruškogorskih vinarija da odete, uvek će vas dočekati priča kako je lično Probus sa svojim vojnicima sadio vinograde po Fruškoj Gori, mučio se ali uspeo u svojim namerama...iako je na kraju platio cenu svojih vinogradarskih snova jer su vojnici kojima se smučilo da sade vinograde odlučili da ga ubiju...

Taj ponos na slavnu prošlost u vreme Rimljana se vidi u činjenici i da je nekoliko vinarija sa Fruške Gore ponelo u svom nazivu toponime iz vremena Rimljana. Tako se u Slankamenu pojavila vinarija Acumincum, u Surduku vinarija Rittium a u Banoštoru vinarija Bononia. Stupanje na snagu propisa koji regulišu proizvodnju vina za oznakom geografskog porekla nije imalo obzira prema tim vinarijama. Ako vinarija nije ušla u sistem zaštićenog geografskog porekla, onda ti rimski nazivi nisu prihvatljivi.

U Banoštoru je vinarija Bononia tako postala vinarija Šijački. Moram da priznam da mi prezime Šijački na vinskoj etiketi uliva mnogo više poverenja nego li Bononia. Svake godine idem u Banoštor na „Banoštorske dane grožđa“ i iskreno govoreći, današnji Banoštor i ne liči puno na rimsku Bononiu. Svakako, i vina koja danas možemo da nađemo u Banoštoru su mnogo kvalitetnija nego ona koja su pili Rimljani.  A lično volim vinarije koje nose porodično ime vinara. Kod njih mi prezime na etiketi deluje kao svojeručni potpis i lična garancija vinara da je u boci najbolje što je u toj godini nastalo u vinogradima. Na taj način se dodatno stvara odnos poverenja između vinara i potrošača.

vinarija Šijački u Banoštoru 

MAGIČNI BANOŠTOR SA DVA SUNCA

Istorijski izvori ukazuju da se u vreme starih Rimljana na mestu današnjeg Banoštora nalazila velika i značajna luka i naselje Bononia koja je opsluživala grad Sirmium i okolinu, a nalazila se na Limesu, podunavskom putu koji je spajao Beograd (Srbija) i Osijek (Hrvatska). Naselje je dobilo naziv Banoštor u XV veku, a sam naziv je izveden iz termina Ban Monoštra (Banov manastir) koji je podignut u vreme vladavine mađarskog bana i srpskog princa Beluša.

Prvi susret sa Banoštorom vas neće ostaviti ravnodušnim. Glavna ulica u selu je Dunav. Selo se prostire na severnoj padini Fruške gore koja se spušta sve do dunavske obale. Zato selo i vinogradi iznad njega imaju tu privilegiju da ih toplotom miluju dva sunca: ono s neba i ono drugo koje se ogleda u plavetnilu Dunava. Ta odlika naročito pogoduje vinovoj lozi, te ne čudi što baš u vinogradima oko Banoštora grožđe najpre sazri u poređenju sa ostalim položajima na severnim padinama Gruške Gore.

Banoštor je i selo koje je poznato po fruškogorskom grašcu, odnosno italijanskom rizlingu. Sve vinarije u selu u portfoliju svojih vina imaju i italijanski rizling. I vrlo često među njima zablistaju sjajni primerci. Zato se vredi uputiti u ovo selo na Dunavu, kako biste u lokalnim vinarijama potražili vaš omiljeni primerak italijanskog rizlinga sa Fruške Gore. Vina iz Banoštora nećete lako naći u Beogradu ili južno od Save i Dunava. Uglavnom ih možete dobiti u nekim restoranima i vinotekama u Novom Sadu i Vojvodini. Razlog tome je što ove vinarije najveći deo svojih vina prodaju direktno u vinariji.

Pogled na Dunav iz degustacione sale vinarije Šijački 

VINA SA TRI LICA

Banoštor karakterišu mali porodični posedi. Zato već godinama vinarija Šijački strpljivo širi svoje parcele i uspeli su da dostignu površinu od 11ha pod vinogradima, uz nekoliko parcela sa starim vinogradima koje su zakupili od ostarelih komšija. Kada se ukaže prilika, dokupljuju susedne parcele od 4-5 ari. Kada se pojavi parcela od 20 ari na prodaju, to je već prilika koja se ne sme propustiti. U vreme socijalizma, Banoštorci su se uglavnom bavili vinogradarstvom, a grožđe je otkupljivao Navip. Nakon propasti Navipa, Banoštorci su se našli u problemu šta da rade sa grožđem i tako su ih okolnosti naterale da se posvete vinarstvu, iako u početku nisu ni imali dovoljno sudova u podrumu. To su bili i počeci vinarije Šijački.

Kada je promenjeno ime vinarije u vinarija Šijački, tada su nastale i nove etikete na kojima se nalaze lica članova porodice Šijački. Prava lična karta  ove vinarije koja istovremeno ilustruje i filozofiju vinarije. Vino je porodični poduhvat u kom cela porodica učestvuje. Pritom, otac Milan čini sponu sa tradicijom i iskustvom koje se prenosi sa generacije na generaciju. Kćerka Ivana je enolog, tako da je ona donela sveže ideje u vinariju, moderne tehnologije, žensku želju za eksperimentisanjem i inovacijama. Brat Milenko je pritom spona sa lokalnim podnebljem. On brine o vinogradima, poznaje tlo i lozu, klimu i oseća kako vinogradi dišu... Pravljenje vina u vinariji Šijački je zajednički poduhvat gde svako daje svoj doprinos. U zavisnosti od godine, nekad prevagne tradicija u odnosu na moderne vinarske tehnike, nekad lokalno podneblje (terroir) odnese prevagu, nekad moderni pristup u podrumu potisne u drugi plan iskustvo prethodnih generacija.  U svakom slučaju, konstanta je uvek kvalitet a vino odiše iskrenošću i poštenim sremačkim radom. Vina iz vinarije Šijački su moderna, niskih alkohola, spremna za tržište. Cilj je da se do sledeće berbe oslobode sudovi jer je najbolje ono vino koje se prodaje... Vina iz ove vinarije su pronašla put do potrošača. U stvari, tačnije je reći da su potrošači pronašli put do Banoštora i do podruma vinarije Šijački.

vina iz vinarije Šijački

Italijanski rizling 2014 – Vinarija Šijački – Svi znamo koliko je 2014.godina bila zahtevna, međutim u vinogradu italijanskog rizlinga vinarije Šijački nije bilo puno problema. Grožđe potiče iz vinograda starog 35 godina, čuveni klon grašca SK54 nastao u Institutu za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima (a koji se može naći i u najboljim vinogradima graševine u Hrvatskoj). Obilje svežine u čaši, na nosu kompleksno, arome citrusa, jabuka, belog cveća, bagremovog cveta i zavodljiva nota žalfije. U ustima sočno, sveže, ne preterano kompleksno sa preovlađujućim aromama jabuke i citrusa, telo srednje. Alkohol 12,5%.

Rajnski rizling 2014 – Vinarija Šijački – Vinograd rajnskog rizlinga je posađen 2008.godine. Na nosu je izrazito voćan, pri čemu se najviše izdvajaju arome kruške i jabuke. Zaokruženo vino u ustima, prijatna voćna slast, naglašenih kiselina. Dok ispijam gutljaj ovog vina, osećam žaljenje što nemamo mogućnost da uporedimo vina iz ranijih berbi da bismo uvideli kako se vino razvija tokom godina.

Rosé 2014 – Vinarija Šijački – (sortni sastav: 100% kaberne sovinjon) Ovo vino ima Ivanin autorski pečat. Istrajala je u ubeđivanju oca i brata da pored rozea od sorte muskat hamburg sa 6g rezidualnog šećera treba da u paletu vina uvrste i suv roze... I to je bila mudra odluka. Suv, sa više ekstrakta, jače strukture. Na nosu osvežavajući, razigran, prepun aroma sveže jagode, maline... U ustima, i dalje me nosi trag jagodičastog voća, kiseline prijatne. Sveukupni utisak: ne potcenjujte ovaj roze jer je uspeo da se izdigne iznad uobičajene impresije letnjih osvežavajućih rozea.

Ivana Šijački




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE PROČITAJ VIŠE


NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA PROČITAJ VIŠE


SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD? PROČITAJ VIŠE


MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE? PROČITAJ VIŠE


SANTOMAS - CRVENA VINA ISTRE PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade