Aktuelno

Aktuelno / 12/08/2020 / 301

NAUKA U VINOGRADU U FUNKCIJI TEROARA

Koncept teroara i geografsko poreklo su osnovni koncept vinarstva u 20. i 21. veku. U početku rezervisani za vina Starog sveta, sada već vidimo da i vinarije iz Novog sveta sve više daju značaj vinskim regijama, položajima vinograda i mikroklimi i to komuniciraju vinskoj publici. Time se polako briše podela prema kojoj su Francuzi (Stari svet) u fokus stavljali zemljište/poziciju vinograda a vinari iz Novog sveta davali prioritet dobroj vinogradarskoj praksi. Po svoj prilici će vinarstvo 21. veka obeležiti filozofija prema kojoj je neophodno i jedno i drugo da bi se u vinu prikazala autentičnost.

Na AgroNET konferenciji i kursu o Savremenim pristupima proizvodnji vina sa pečatom teroara održanim u Prokuplju od 22.do 24. oktobra 2020. godine, dr Slavica Todić je u svom predavanju približila značaj pravovremenog donošenja odluka u vinogradarstvu kako bi se što više istakli elementi teroara u vinu.

Izbor lokacije

Koncept teroara sažima 5 elemenata: 1) reljef i topografiju, 2) mikroklimu, 3) zemljište i geološku podlogu, 4) sortu vinove loze i 5) čovekov rad u vinogradu i podrumu. Pri podizanju vinograda, prvi element koji treba pažljivo odabrati je sama lokacija. Izbor lokacije je strateška odluka od koje će kasnije zavisiti sve dalje aktivnosti u vinogradu. Lokacija nije samo mesto određeno nekom geografskom širinom i dužinom, već ga određuju i nadmorska visina, reljef, ekspozicija, okruženje... Zato se često čuje da je " najbolja investicija upravo investicija u lokaciju".

Uz pravilan odabir lokacije je potrebno razmotriti i karakteristike lokalne klime. Tu se ne misli samo na raspon temperature tokom  godine (a koji će vam biti naročito bitan pri donošenju odluke o odabiru sorti vinove loze),već i na padavine, osvetljenost (količina svetlosti utiče na proces fotosinteze, sintezu fenolnih jedinjenja). U rečenici "vinograd voli lep pogled" se upravo krije pravilan odabir pozicije koji uvažava sve ove elemente, a samim tim je postavljena osnova da vinograd pruži svoj maksimum.

Odabir sorte vinove loze

Sledeći korak u planiranju vinograda je odabir sorte vinove loze. Vlasnici vinograda često u odabiru sorte daju primat ličnim afinitetima. Ipak, prioritet je da sorta bude prilagođena lokalnoj klimi. Pokazatelj pravilnog izbora sorte je vreme sazrevanja. Sorte se međusobno razlikuju u pogledu toplotnih uslova za postizanje pune zrelosti. Obično na istoj lokaciji nećete naći posađene i prokupac i pino noar jer je pino noar sorta sa nižim zahtevima (manja suma temperaturnih stepeni) a prokupac pozna sorta sa visokim zahtevima. Da bi se pravilno istakao teroir, potrebno je pozne sorte saditi u toplim klimatima, a u hladnijim područjima birati sorte ranijeg vremena sazrevanja. Najbolja ekspresija teroara se ostvaruje u uslovima koji obezbeđuju optimalno sazrevanje.

Šardone je široko prisutna sorta u vinogradima koja optimalno sazreva u prvoj polovini septembra. Međutim, ako se ova sorta sadi u toplim krajevima, suočićete se sa prebrzim sazrevanjem te se neće u potpunosti sintetisati aromatične materije u grožđu, šećeri se brzo nakupljaju, kiseline padaju, a berba se pomera već u avgustu. Kao rezultat se dobijaju puna, jaka vina ali tupa i bez aromatske kompleksnosti. Onda vinari moraju da u podrumu pribegnu raznim tehnikama kako bi korigovali sveukupnu impresiju, ali se time ujedno umanjuje pečat podneblja u vinu.

Izbor lozne podloge

Kod izbora sorte vinove loze, odluka koja se takođe mora doneti je i izbor lozne podloge. Greška napravljena u izboru podloge ostavlja trajne posledice jer utiče na bujnost čokota, prinos i kvalitet i vreme sazrevanja grožđa. Stoga bujne podloge treba birati za siromašnija zemljišta, a slabo bujne podloge za plodna zemljišta. Ubedljivo najveća greška koju možete napraviti a koja će vam zadati puno frustracija, glavobolje i troškova je kombinovanje bujne podloge, bujne sorte i plodnog zemljišta.

Odluka o gustini sadnje

Pre podizanja vinograda, potrebno je doneti odluku i o gustini sadnje. Pri tom se misli na rastojanje između redova i rastojanje između čokota u redu. Treba obratiti pažnju da redovi ne budu previše blizu, tako da širina reda ne sme biti manja od visine reda zbog stvaranja senke. A svakako je bitno ostaviti dovoljno prostora za nesmetan pristup mehanizacije. Usled neodgovarajućih odluka, može se desiti (naročito kod bujnih sorti) da bude previše loze na malom prostoru, čime se stvara nepovoljna mikroklima špalira (zasena, vlaga, razvoj bolesti). Gusta sadnja na plodnim zemljištima ne rešava problem bujnosti sorte. Potrebno je kod plodnijih zemljišta ostavljati veća rastojanja, kao i u aridnim uslovima. Prilagođenost gustine sadnje uslovima u kojima se nalazi vinograd primećujemo ako uporedimo gustinu sadnje u različitim vinskim regijama: Bordo 10.000 čokota/hektar, Šampanja 7.000-8.000 čokota/hektar, Novi Zeland 2.500 čokota/hektar, Srbija 4.000-5.000 čokota/hektar.

Visina čokota je takođe određena toplotnim uslovima regije. Na primer, ako pogledamo čokote kaberne sovinjona u Bordou, vidimo da su oni visine 30-50cm. Niski čokoti kod poznih sorti omogućuju brže sazrevanje, zadržavaju više toplote u zoni grozdova ali s druge strane dolazi do veće opasnosti od izmrzavanja u proleće. Više stablo (visina od 50-90 cm) je lakše za rad u vinogradu. Takođe, kod njega je bolja provetrenost između čokota, a rizik od izmrzavanja je smanjen.

Visina čokota je faktor kojim se može korigovati vreme sazrevanja grožđa, to jest ubrzati ili odložiti.

Održavanje ravnoteže čokota

Sve intervencije u vinogradu imaju isti cilj: da se održava čokot u balansu (odnos zelene mase i grožđa) i da se postigne povoljna mikroklima u zoni grozdova (osvetljenost, temperatura, provetrenost, vlažnost).

Ako pričamo o održavanju balansa čokota, onda treba težiti sledećem:

0,8-1,2m²/kg - odnos lisne površine i prinosa grožđa

12-15 listova po lastaru

10-12 lastara/m

Održavanje čokota u balansi omogućuje da grožđe na vreme i potpuno sazri, da se diferenciraju pupoljci za narednu godinu i sačuva dovoljno rezervi u čokotu za kretanje naredne vegetacije.

Ako se poremeti taj balans i ostvari veća količina grožđa po metru kvadratnom lisne površine, onda možete da očekujete smanjen sadržaj suve materije, manje aromatičnih i mirisnih materija i kasnije sazrevanje grožđa. Ukoliko na čokotu imate veću količinu lišća po kilogramu grožđa, onda ćete se suočiti sa lošijim kvalitetom grožđa, problemom zasenjenosti i većim rizikom od bolesti.

Balans čokota takođe reguliše i broj lastara i broj grozdova.

Kod sistema vertikalno pozicioniranih lastara (VSP) u špaliru, potrebno je održavati debljinu špalira od 30-40cm. Tanki, prozračni špaliri obezbeđuju povoljnu mikroklimu u zoni grozdova i optimalnu fotosintetsku aktivnost listova. Prekomerna gustina špalira nosi visok potencijal zaraze, smanjenu efikasnost zaštitnih sredstava, hlorotično (požutelo) lišće u unutrašnjosti špalira i lošiji kvalitet grožđa, a pritom velika lisna masa ne dovodi do povećanja fotosinteze i asimilacije CO2.

Pravovremena defolijacija ima brojne pozitivne efekte, a od njih treba istaći bolju cirkulaciju vazduha, brže prosušivanje listova i grozdova, bolje prodiranje zaštitnih sredstava u unutrašnjost špalira, smanjenu pojavu truleži grožđa, povećano prodiranje svetlosti u špalir za 5-10%, smanjenje vlažnosti špalira za 25-30% i rashlađivanje grozdova tokom noći.

Kako bi se na odgovarajući način istakle osobine teroara u vinu, potrebno je i pre podizanja vinograda doneti ključne odluke od kojih zavise kasniji kvalitet grožđa i dugovečnost vinograda. Kasnije, vinogradarska praksa se prilagođava uslovima godine.




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


LIČNA KARTA SRPSKIH VINOGRADA PROČITAJ VIŠE


NEGOTINSKO VINO NEKAD I SAD PROČITAJ VIŠE


VINSKA KULTURA U RAKIJSKOM UŽICU PROČITAJ VIŠE


BEKSTVO IZ GRADA: RAJ JE NA ISTOKU PROČITAJ VIŠE


VINSKI KALENDAR 2021 PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade