Aktuelno

Aktuelno / 11/03/2015 / 1216

DNEVNA DOZA VINA I DŽEZA

miles-davis-newport-1973

Prostor bivše Jugoslavije predstavlja pravu oazu džeza na prostorima istočne Evrope. Džez se svira već skoro sto godina u klubovima i barovima koji nekako opstaju uprkos navali modernih hipsterskih lokala, na festivalima koji se trude da održe veze sa svetskim dešavanjima na džez sceni uprkos skromnoj državnoj podršci i teškoćama da se obezbede sponzori.

A priča o džezu u Beogradu počinje 1920. godine, kada je formiran Jevrejski muzički klub Lira, koji je negovao različite muzičke žanrove i postao prilično popularan  zahvaljujući neobičnim melodijama i ritmovima na koje Beograđani ne bejahu navikli. Potom je 1927. godine formiran Studentski Micky Jazz, prvi džez orkestar sastavljen od 7 muzičara amatera iz jevrejske zajednice u Beogradu. Njihov repertoar se uglavnom sastojao od svinga, fokstrota i blagih improvizacija na već poznate teme bez dovoljno hrabrosti da odvažnije krenu u istraživanje novih horizonata muzike.

Posle Drugog svetskog rata, na istočnu Evropu je pala gvozdena zavesa, a jedino je Jugoslavija postojanje džeza povezala sa političkim porukama. Za Jugoslaviju koja u to vreme nije pripadala ni istoku ni zapadu, negovanje džez muzike je bilo političko sredstvo i simbol blagonaklonog gledanja na američku kulturu. Na radost Beograđana, državna kulturna politika je bila formulisana tako da „džez treba približiti svima“.

1956. godine, glavni džez događaj u istočnoj Evropi je bio dolazak orkestra Dizi Gilespija u Jugoslaviju i dva koncerta koja su održali u Beogradu. Ostalo je zabeleženo da su koncert otvorili džez obradom jugoslovenske himne „Hej Sloveni“.  Naredne godine i Ela Ficdžerald stiže u Beograd, a njen koncert u Domu sindikata je prenosila nacionalna televizija. Nakon koncerta, Ela je održala jam session u baru hotela Mažestik. Luj Armstrong je dva puta nastupao u Beogradu (1959. i 1960. godine)... I Zapadu je odgovaralo da u Jugoslaviji imaju saveznika tako da je američka ambasada shvatila da promocijom džeza stvaraju armiju ljudi koji u Americi ne vide ljutog neprijatelja komunizma već priliku da se različite kulture upoznaju i afirmišu.  1971. godine je pokrenut Beogradski džez festival koji je nastavio tradiciju dovođenja pred beogradsku publiku najvećih imena svetske džez scene. Dakle, postoji kontinuitet negovanja i edukacije džez publike u Srbiji.Iz tog perioda datira i koncept džez banja. Tokom godine, džez orkestri su putovali Srbijom i nastupali po turističkim mestima (najčešće u hotelima) uz džez repertoar. Najvažnije džez destinacije su bile Banja Koviljača, Niška banja, Sokobanja, Vrnjačka banja a zatim i Leskovac, Pančevo i Novi Sad.

1973-11-04_07-newport-jazz-festival-73-beograd

Nekako su džez i vino pronašli idealnu sinergiju dobrog raspoloženja. Širom sveta postoje brojne varijante manifestacija koje za temu imaju vino i džez.

jazz

Print

8715068_G

U Srbiji je pre nekoliko godina kreativna energija eksplodirala u formi Wine Jam-a koji je već stekao odličnu reputaciju i van granica Srbije, tako da među izlagačima možete pronaći ne samo vinarije iz Srbije već i šireg regiona. A najlepša stvar vezana za Wine Jam jeste što u varijacijama na temu živi tokom cele godine, pritom uspešno koristeći alternativne prostore Beograda a sve u cilju promocije vinske kulture. A jedan od segmenata Wine Jam koncepta okuplja zajedno ljubitelje džez muzike i vina.

12189829_1189472037749308_186649271517498219_n

12033178_506283886213910_8454757405169815978_n

A džez i vino u Srbiji imaju jednu nit koja ih spaja: opstaju uprkos teškoćama i ekonomskim krizama i sve jače deluju. Ovo su neke od melodija koje će vam približiti srpsku džez scenu a koje i ja volim da slušam uz čašu vina koje mi baš uz tu melodiju leži... Istražujte! Pronađite džez melodije koje volite i podelite uz čašu vina sa dragim osobama...Uvek je vreme za džez i za dobro vino... Ja sam svoje favorite pronašao za ove jesenje dane...

1. Sofija Knežević "Lipstick" uz čašu Morave 2014-vinarija Despotika

2. Irena Blagojević "Zagrli me jako" i Margus Margi riesling - Vino Budimir

3. Jelena Jovović i Chardonnay Terasa 2013-vinarija Matalj

4. Ivana Vukmirović "Didn't cha know" i Portugizer 2014-Mačkov podrum

5. Jovan Maljoković "Merak" i Kardaš 2012 - vinarija Aleksić

6. Marko Louis "Shine on me" i Quintillus 2012-vinarija Imperator

7. Miša Blam "Belgrade Blues" i Trijumf Noir 2012 - vinarija Aleksandrović




NAZAD NA KATEGORIJU

Tomislav Ivanović

Nagrađivani vinski novinar, kritičar i saradnik odabranih vinskih magazina. Autor i urednik vebsajta www.vinopedia.rs. Nosilac WSET3 sertifikata. Član Udruženja somelijera Vojvodine. Sudija na nacionalnim i internacionalnim vinskim takmičenjima. Vodi radionice i predavanja na temu vina Srbije i Balkana. Lokalni partner organizacije Wine Mosaic. Suosnivač Međunarodnog dana prokupca.

Pročitajte i druge članke iz ove rubrike:


SPASIMO STARE VINOGRADE SRBIJE PROČITAJ VIŠE


NAŠLI SMO ANTIGONU IZ ORAHOVCA PROČITAJ VIŠE


SRPSKO VINO KOŠTA 100 EUR - I ŠTA ĆEMO SAD? PROČITAJ VIŠE


MOŽE LI VINO BEZ BURETA? IMA LI ALTERNATIVE? PROČITAJ VIŠE


SANTOMAS - CRVENA VINA ISTRE PROČITAJ VIŠE

Sledeći članak
Prethodni članak

Nagrade